„Вина, Мила!“ орило се
Док је Мила овде била,
Сад се Мила изгубила.
Туђе руке вино носе.
Ана точи, Ана служи,
Ал’ за Милом срце тужи.
Нема нама Миле више!
Оно мало веселости,
Што имаше добри гости,
То код Миле оставише.
Ана точи, Ана служи,
Ал’ за Милом срце тужи.
Из Милиних руку малих,
– Ма се расто бела света –
Мето чаше од бермета
Отрова би прогутали –
Ана точи, Ана служи
Ал’ за Милом срце тужи.
Kо да игра, ко да пева,
Kо да жедни, ко да пије,
Kо ли бригу да разбије…?
Неста Миле, неста ћева!
Ана точи, Ана служи,
Ал’ за Милом срце тужи.
