Ђорђе Иванов није планирао да буде пилот. Kао младић желео је уметност, четкице и платно, али га је сплет околности одвео у војну гимназију, а потом и у кабину борбеног авиона. Судбина је хтела да управо он постане један од људи који су током НАТО агресије 1999. учествовали у обарању „невидљивог“ бомбардера Ф-117, симбола западне војне силе.
„Нема невидљивих авиона. Kада циљ уђе у твој простор и када знаш шта радиш, он више није невидљив. Тог тренутка нисам размишљао ни о НАТО, ни о томе шта је тај авион представљао. Гледао сам задатак испред себе и радио оно за шта сам био обучен. Све остало је дошло касније. Најважније ми је било да се вратим жив. У пилотима нема места паници и у најтежим тренуцима мораш да останеш миран“, казао је Ђорђе за РИНУ.
Смрт му је више пута била близу
Током каријере летео је на МиГ-21, пробијао звучни зид и пењао се до висина од око 21.000 метара. Смрт му је више пута била близу, а најдраматичнији тренутак доживео је када је остао у авиону без мотора изнад Јадранског мора.
„Kад мотор утихне, тишина постане гласнија од сваког аларма. Тада схватиш колико живот може да стане у неколико секунди“, присећао се он.
У рату 1999. године Иванов је показао да се против надмоћног непријатеља може борити и умом. Правио је макете авиона у природној величини које је НАТО бомбардовао, док су прави „мигови“ остајали сакривени и сачувани.
Данас је иконописац
После свега, вратио се ономе што је првобитно волео. Данас је иконописац, човек који уместо авиона „слика небо“ у црквама широм Србије и иностранства. Његов живот остаје сведочанство да пут од рата до вере може да буде тих, достојанствен и дубоко људски. „Бог ме је благословио да цео живот радим оно што волим. Некад сам летео, данас сликам, али сам увек на истом путу“, каже Ђорђе Иванов.
(РИНА)
