Што је нечија маска боље изграђена то је теже претпоставити да се иза ње крије озбиљни депресивни поремећај, а можда и склоност ка самоубиству

Када се спомене реч депресија она већину људи асоцира на некога ко је веома тужан, ко доживљава осећања бесмисла и очаја, ко је изгубио животну енергију и вољу за кретањем. Овакав опис важи за већину депресивних особа, али не за све. Постоје и оне депресивне особе које својим спољашњим изгледом не само да не изгледају депресивно већ могу да изгледају сасвим задовољно и испуњено.

У питању је једна посебна врста депресивности код оних особа код којих постоји велика разлика између тога како се они осећају изнутра, а како се представљају другим људима. Док се изнутра осећају депресивно, они то не показују другима, него своју муку скривају иза своје социјалне маске. За овај тип депресивности се користи заједнички назив маскирана депресија. Што је нечија маска боље изграђена и што је особа боље носи, то је теже претпоставити да се иза ње крије озбиљни депресивни поремећај, а можда и склоност ка самоубиству.

Представа пред другима

Вероватно је највећа разлика између тога како се особа представља другима и тога како се она заиста осећа код насмешене депресије. Овакве особе су увек у друштву насмешене, делују расположено и весело, пријатни су саговорници и воде рачуна о томе како се други осећају у њиховом друштву. Тек у самоћи или пред најближом особом за коју су сигурни да их потпуно прихвата оне се препуштају својим депресивним мислима и расположењима.

Носећи насмешене социјалне маске и играјући улогу задовољне и љубазне особе они другима шаљу лажни сигнал да је у њиховом животима све у реду и да се у складу са тим сасвим добро осећају. Како други људи не увиђају да постоји проблем, да особа трпи, они се према њој не постављају на начин на који би се поставили према патњи очигледно депресивне особе. Када ове особе покушају или изврше самоубиство, њихово окружење је запањено јер нико није могао да претпостави да су се толико лоше осећали.

Други тип маскиране депресије је депресија јаких личности која се некада назива и мушка депресија. Како жене много лакше у односу на мушкарце изражавају своја осећања, код њих је веома изражена емотивна компонента депресије и дијагноза се лако поставља. Код мушкараца је емотивна компонента често слабо изражена или је некада уопште нема. Претпостављамо да је то због тога што су у питању мушкарци који верују да у животу морају бити јаки и издржљиви, тако да су научили да сузбију она своја осећања која су за њих знак „слабости”. Из тог разлога они не изгледају депресивно, већ се жале на хронични умор, нервозу, експлозивност, непримерене изливе љутње и беса, поремећаје спавања (рано буђење), губитак интересовања за посао, хобије и друге раније пријатне активности.

Некада ни сама особа није свесна да је депресивна, већ само да се „лоше осећа”, верујући да ће то некако проћи само од себе. Управо су „јаки карактери” ти који себи најтеже признају да имају проблем и да је потребно да потраже стручну помоћ. Некада ни стручњацима није лако да препознају овај тип маскиране депресије, нарочито када је додатно замаскиран оним активностима у којим депресивна особа тражи „лек” за своје лоше расположење: претерано пијење, дрогирање, бежање у посао или у ризична понашања.

Препознавање проблема

Познато је да је склоност ка самоубиству повезана са депресијом. Иако се депресија много чешће јавља код жена, стопа самоубистава је међу мушкарцима четири пута већа него међу женама. Једно од објашњења је да је то због непрепознатих и нелечених маскираних депресија код мушкараца.

У савременом свету депресија је због своје распрострањености и повезаности са самоубиствима један од најозбиљнијих и најважнијих проблема менталног здравља. Она се данас успешно лечи комбинацијом лекова и психотерапије. Међутим, да би људи потражили помоћ стручњака за ментално здравље, првенствено психијатра, прво морају препознати да имају проблем. Они који су блиски са депресивном особом такође морају препознати да постоји проблем и охрабрити је и подржати да потражи стручну помоћ. Свест о томе да постоје и депресије које не изгледају депресивно, због чега су још опасније, може бити од велике помоћи у препознавању маскираног проблема.