У еванђељу просперитета, знаном и као Реч вере, вернику се сугерише да користи Бога, док је библијско хришћанство сасвим супротно – Бог користи верника. Реч вере или теологија просперитета Светог Духа сматра силом коју треба покренути да би се испунили захтеви верника. Библија учи да је Свети Дух особа која оспособљава верника да чини Божију вољу. Покрет еванђеља просперитета веома подсећа на нека опасна кривоверја која су се била инфилтрирала у рану цркву. Апостол Павле и остали апостоли нису толерисали учитеље који су пропагирали похлепу. Називали су их опасним лажним учитељима и саветовали су хришћанима да их избегавају.
Апостол Павле је упозоравао Тимотеја на такве људе у 1. Тимотеју 6:5, 9-11. За те људе покварена ума побожност је средство добити, а њихова жеља да се обогате је замка која ће их гурнути у пропаст и погибао (с. 9). Трка за богатством је за хришћане опасан пут на који их Бог упозорава: „Јер среброљубље је корен свих зала; неки му се предадоше, застранише од вере и сами себи многе муке причинише“ (с. 10). Да је богатство разборит циљ за побожне људе, и Исус би био богат на земљи. Али, он то није био и радије је изабрао да нема где да заклони главу (Матеј 8:20), чему је учио и своје следбенике. Индикативно је и то што је једини ученик коме је поверен заједнички новац био Јуда.
Апостол Павле је рекао да је похлепа идолопоклонство (Ефесцима 5:5) и саветовао је Ефесце да избегавају свакога ко им доноси поруку неморала и грамзивости (Ефесцима 5:6-7). Учење просперитета спречава Бога да ради онако како он жели, а то у принципу значи да он није Господ над свим јер не може да делује све док му ми не дамо пристанак. По еванђељу просперитета, вера није вера која се подређује Богу, већ формула помоћу које манипулишемо духовним законима који, како тврде учитељи просперитета, владају универзумом. Као што и сам назив „Реч вере“ говори, овај покрет учи да је вера много више то што исповедамо, а мање коме верујемо и шта нам је у срцу.
Омиљена фраза Речи вере је “позитивно исповедање”. То је учење да речи имају силу. Оно што изговараш утиче на све што ти се дешава. Твоја исповедања, нарочито ако нешто захтеваш од Бога, морају да буду позитивна и без премишљања. Потом захтеваш од Бога да ти одговори (као да човек може ишта да захтева од Бога!). Према свему овоме, Божија способност да нас благослови зависи од наше вере. Јаков 4:13-16 се јасно супротставља оваквом учењу: „Де сад ви који говорите: данас или сутра поћи ћемо у тај и тај град, и провешћемо онде годину дана, и трговаћемо, и зарадићемо; ви, који не знате шта ће бити сутра. Јер какав је ваш живот? Ви сте водена пара која се замало покаже и онда нестане. Уместо да говорите: ако Господ хтедне, живећемо и учинићемо ово или оно. А овако се хвалите у својој разметљивости. Свака таква хвала је зла.” Ми не само што не можемо исповедањем да креирамо себи будућност, већ не знамо ни шта сутра доноси и хоћемо ли уопште бити живи.
Библија не истиче важност богатства већ, напротив, упозорава на његову штетност. Верници, а нарочито вође у цркви (1. Тимотеју 3:3) не смеју да буду робови среброљубља (Јеврејима 13:5). Среброљубље је корен свих зала (1. Тимотеју 6:10). Исус је упозорио: „Пазите и чувајте се сваког лакомства, јер у изобиљу ничији живот не почива на његовом имању” (Лука 12:15). Као оштар контраст Речи вере и њеном наглашавању важности стицања богатства стоје Исусове речи: „Не сабирајте себи блага на земљи, где мољац и рђа уништавају и где лопови поткопавају и краду” (Матеј 6:19). Непомирљиве супротности између еванђеља просперитета и еванђеља нашег Господа Исуса Христа најбоље описују Исусове речи у Матеју 6:24: „Не можете служити Богу и мамону.”
gotquestions.org