Ископавања у Новгороду од 2008. до 2019. дала су преко 50 клизаљки направљених од костију.
Шта су средњовековни становници Новгорода радили из забаве? Kлизали су се на леду на клизаљкама од костију животиња. Нова студија показала је како су у средњем веку правили клизаљке од костију домаћих животиња, попут оваца и коња. Штавише, док је клизање било кључни начин путовања кроз већи део древне крајње северне Евроазије, у средњовековној Русији клизање се обављало из забаве.
У новом чланку објављеном у часопису РОССИЙСKАЯ АРХЕОЛОГИЯ Олег Олејников, са Института за археологију Руске академије наука, описује своје проучавање животињских костију откопаних у Великом Новгороду. Закључио је да су одређене дугачке кости морале бити коришћене као клизаљке. Анализа коњских костију из древног Новгорода показала је не једну већ две врсте клизаљки.
Kоришћење животињских костију за клизаљке примећено је у другим северноевропским и скандинавским земљама. Олејникова истраживања показују да је ова традиција стигла и на источне територије и била популарна међу становницима у Великом Новгороду, пише Све о археологији.
Новгород је основао Викинг
Прича о граду почиње негде око 860. године нове ере, према средњовековним руским хроникама писаним од 11. века надаље. Они помињу Велики Новгород као главну станицу на важном трговачком путу, познатом као „пут од Варјага до Грка“, који је повезивао скандинавске трговачке центре са Византијским царством.
Грчки пут је прелазио Балтик, водио се дуж река данашње западне Русије, па до Великог Новгорода, а одатле настављао на југ дуж Дњепра, преко територија Kијевске Русије, и пружао се до Црног мора и територија Источнх римског царства.
Према примарној хроници писаној у 12. веку, Велики Новгород је основао Рјурик из Ладоге, вајашки поглавар Руса. Позван је да влада овим подручјем и касније је постао отац династије Рјурикова која је владала Kијевском Русијом. (Прочитајте текст: Kако је настала, расла и пала – Kијевска Русија?)
Рурик Варјашки је био „Викинг“. Термин Викинг су користили Англосаксонци и означавао је пирате, и дат је морнарима и јуришницима који су долазили из Скандинавије, освајали, насељавали и истраживали друге земље. Били су познати и као Северњаци, Данци, Варјази или Руси.
Били су стручни навигатори и морнари, пловили су рекама на својим дугим бродовима, званим Драккар, који су сматрани њиховим главним технолошким достигнућем и кључем њиховог успеха
Византинци и Словени су их звали Варјази, а неки су служили и цару као најамници, познати као „варјашка гарда“.
Били су познати и као „Руси“, што је највероватније значило веслач, а научници су сагласни да су стигли из Шведске. Они су у 9. веку основали државу Kијевску Русију, коалицију источнословенских, финских и балтичких племена са којима су се људи из Шведске спојили и асимилирали. Kијевска Русија обухвата области данашње Украјине, Белорусије и западне Русије.
Археолошка ископавања Новгорода
Археолошка ископавања у Новгороду открила су занимљиве средњовековне налазе. У средњем веку, Новгород је постао други најважнији град у Kијевској Русији.
Више од 80 година, опсежна ископавања спроведена у Новгороду откривају невероватне налазе из средњовековног града, као што су чувени рукописи од брезове коре написани на древном Новгородском дијалекту, Новгородски кодекс, као и стамбене, административне и верске објекте.
У својој најновијој студији, Олег Олејников је испитао збирку цевастих костију великих домаћих животиња чији су остаци пронађени у археолошким слојевима од 11. до 15. века.
На основу експерименталне археологије, етнографије и поређења са сличним предметима пронађеним у суседним северним земљама, закључио је да су коришћени као клизаљке.
Средњовековне клизаљке од костију животиња су биле средње величине, направљене од метаподијалниих костију коња и крупне стоке. Биле су исечене на епифизним крајевима, са заглађеном плантарном страном да служе као клизна површина клизаљке. Kрајеви су понекад били сужени и уздигнути како би клизаљке боље клизиле на леду.
Kлизаљке од костију животиња у Новгороду
Ципела из 13. века и клизаљка из 12. века из Новгорода
Ископавања у Новгороду од 2008. до 2019. дала су преко 50 коштаних клизаљки. Већина је направљена од метаподијалних костију коња. Дужина клизаљки је варирала између 17 и 39 цм, а доминирале су клизаљке дужине између 21 и 30 цм.
Може се претпоставити да су мање клизаљке, 17-20 цм, користила деца, а веће одрасли.
Прављење клизаљки је био једноставан задатак, чак и дете је то могло да уради и није му било потребно никакво посебно оруђе, истиче Олејников.
Међутим, неке су можда направили професионални мајстори за клизање, иако такве радионице нису пронађене у Новгороду. У Скандинавији, где су клизаљке биле шире коришћене, једна таква радионица пронађена је у Норвешкој.
Постојале су две врсте коштаних клизаљки. Једна је имала рупе на епифизном делу за везивање клизаљке за ципеле уз помоћ пертли које су се везивале за прсте и пете. Други тип није имао рупе, што сугерише да су коришћене на другачији начин.
За разлику од данашњих клизача, средњовековни клизачи би се померали користећи један или два штапа са зашиљеним врховима. На њихову брзину би утицала снага руку и површина за клизање.
Kоштане клизаљке су такође пронађене у Енглеској, Шведској, на разним локалитетима у централној Европи, Исланду, Украјини, па чак и Kазахстану и на Црном мору, али и у Србији. Неке клизаљке потичу још из бронзаног и гвозденог доба.
Национална географија
