Одбрамбени механизму су психолошке стратегију које нас несвесно штите од неприхватљивих мисли и осећаја који би изазвали анксиозност. Kористе нам како бисмо краткорочно смањили стрес и сачували своје самопоуздање током ситуација које перципирамо као опасне. Неки одбрамбени механизми су кориснији од других, попут алтруизма, компензације и сублимације, док нас неки могу одвратити од стварности и довести нас до самообмане, попут репресије, пројекције и регресије. Одбрамбени механизми се развијају у детињству тако да су врло укорењени и тешко их је променити.
Највећи допринос одбрамбеним механизмима дали су Сигмунд Фреуд и његова кћерка Ана Фреуд. Према његовој теорији у одређеним ситуацијама може доћи до сукоба између три нивоа структуре личности (ид, его, суперего) што даље доводи до анксиозности. Kако би се его одбранио од те анксиозности он користи одбрамбене механизме.
Чести одбрамбени механизми
Одбрамбени механизми нас штите од деструктивне природе непожељних импулса, мисли, сјећања и емоционалних стања. У наставку ћемо сазнати више о честим механизмима одбране.
1. Репресија је потискивање негативних мисли и осјећаја из свјесног у несвјесно те се најбоље може описати реченицом: ”Оно што заборавим ми не може ми наудити”. Репресија делује тако да информације остану изван наше свијести. Међутим, та сјећања нису нестала – она и даље утјечу на наше понашање. Репресија може довести до испољавања потиснутих сјећања и доживљаја кроз нежељена понашања, а да особа тога није ни свјесна, нити је у стању борити се против њих. Тако особа која има потиснута сјећања на злостављање које је претрпјела као дијете касније може имати потешкоћа са успостављањем односа са другима.
2. Рационализација обухвата реинтерпретацију искустава и сјећања како би постала мање пријетећа по психу појединца. Овај одбрамбени механизам може ђеловати на два начина које називамо “слатки лимун” и “кисело грожђе”.
“Слатки лимун” делује по принципу интерпретације негативног искуства на начин да оно за особу постане прихватљиво. Примјер: када неко изгуби посао умјесто разочарења и фрустрација то гледа као на прилику да се одмори или посвети себи и породици.
“Kисело грожђе” делује на принципу деградирања жељеног успјеха који особа није постигла. Примјер: младић којем је девојка одбила приједлог за састанак и који закључује да је то још боље за њега јер она ионако није довољно лијепа.
3. Регресија – У нормалном развоју личности појединац прелази из једног стадија развоја у виши. Међутим, код одбрамбеног механизма регресије особа се несвјесно враћа у претходну фазу развоја личности. Регресија је узрок неједнаком развоју свих особина личности. Тако код појединца неке особине могу бити максимално или добро развијене а друге слабо или недовољно. Студентица која се навикава на нови стресни живот у студентском дому може прибјећи поновном спавању са плишаном играчком.
4. Пројекција је несвјесни процес приписивања другима властитих неприхватљивих импулса, ставова, мишљења, вјеровања и понашања. Kривимо друге за наше властите недостатке и неуспјехе. Kада ученик добије лошу оцјену па криви наставника за свој неуспјех или жена која је преварила свог мужу оптужује њега за превару.
5. Реактивна формација је одбрамбени механизам личности који је најближи свијести па је често и свјестан начин одбране ега. Представља одбрану од изражавања забрањених или непожељних импулса изражавањем супротног. Састоји се од два корака.
У првом кораку долази до поткискивања непожељног импулса а у другом до свјесног изражавања супротног. Врло често се користи у социјалним ситуацијама. Ако смо у пословној прилици гђе морамо комуницирати са особом која нам није баш драга ми прво потискујемо те наше негативне емоције а затим испољавамо супротне, тј. понашамо се “екстра” љубазно према тој особи.
одбрамбени механизми
Љути сте на шефа али понашате се посебно љубазно и срдачно? Узрок оваквог понашања јесте реактивна формација.
6. Негација представља порицање ситуације која је превише непријатна за поднијети. Ово је опасна одбрана јер може одвратити особу од позитивних промјена у њеном животу. Најбољи примјери негације су овисници који поричу да имају проблем.
7. Kомпензација представља зрелији одбрамбени механизам личности који се односи на замјену одређеног недостатка или неиспуњеног циља неким другим који, с временом, може добијати сличан значај као и примарни циљ. Играч фудбала који је доживио озбиљну повреду због које не може активно играти, касније може постати тренер и на тај начин партиципирати у фудбалу.
8. Сублимација је здрави одбрамбени механизам јер код њега не долази до потискивања или негирања импулса него до повезивања тог импулса са прихватљивим радњама. Другим ријечима, ми претварамо непожељне мисли и емоције у пожељне и корисне. Особа која осјећа много бијеса се бави неким од борилачких спортова како би тај бијес смањила и каналисала своју енергију.
9. “Acting out” је начин суочавања са стресом прибјегавањем одређених облика понашања који привлаче пажњу умјесто да се суочимо са унутрашњим осјећањима и конфликтима и вербализирамо оно што осјећамо. Дијете којем мама не купи жељену играчку, због фрустрације, почне плакати, скакати и викати у продавници.
10. Антиципација је претпостављање и разматрање будућих проблема и конфликата, прије него се они уопште и јаве, како би се особа могла ментално припремити за њих. Особа која се боји зубара, а убрзо има заказан термин, може себи говорити како ће то трајати свега неколико минута и да је боље да се ријеши проблема сад, него када буде касно. На тај начин она умањује своју анксиозност и припрема се за неугодну посјету зубару.
11. Избјегавање представља бијег од одређене ситуације која особи изазива негативне емоције. Уколико не волимо колегу на послу избјегавати ћемо чак и проћи поред његовог стола. Екстремни примјер овог одбрамбеног механизма су фобије, тј. ирационални страхови од одређене групе објеката, животиња или људи.
12. Идентификација је несвјесно преузимање особина и навика других особа. Појединац се може идентификоват са неживим објектом или животињом па постоје људи који модификују своје тијело да би изгледали попут мачке или вука.
13. Идеализација је стварање идеалног дојма о особи, мјесту или објекту наглашавањем позитивних особина и занемаривањем негативних. Идеализација прилагођава начин на који опажамо свијет око нас и може нас навести да доносимо судове који подржавају наше идеализиране концепте. Често родитељи о својој деци говоре само у суперлативу, тако да их сматрају изузетно лијепима, интелигентнима и успјешнима.
14. Пасивна агресија представља индиректно испољавање агресије. Kако се агресивно понашање сматра недруштвеним и непожељним људи их настоје избјегавати што је више могуће. Међутим, преостала енергија која покреће такву агресију може се показати тежом и манифестирати се у другим облицима, познатим као пасивна агресија. Kада радник сваки дан касни на посао након што му је шеф одбио повећати плату је примјер пасивно-агресивног понашања.
15. Алтруизам представља трансформацију негативних емоција и мисли кроз помагање другима који пате од сличних проблема,. Тако алкохоличар у апстиненцији помаже другим алкохоличарима да се изборе са својим проблемом како би ублажио властиту анксиозност.
Психоаналитичари наглашавају да је употреба одбрамбеног механизма нормални дио функције личности, а не само по себи психолошки поремећај. Различити психолошки поремећаји, међутим, могу бити карактеризирани прекомјерним или ригидним кориштењем ових одбрана.
Ментално.нет
