Један археолог-египтолог, један биолог и стручњак за припремање јела са квасцем удружили су се да би тестирали да ли је још употребљив квасац који су пронашли на дну посуда у којима су била јела и пива стара 4.000 година, из времена средњег царства у древном Египту.
Овај експеримент и његови резултати описани су и објављени у најновијем двоброју стручног часописа „Археолоџи“ за новембар и децембар 2019.
Kвасац је, чим је био активиран, поново почео да се размножава. Наиме, квасац је једноћелијска гљива која не губи своја својства ни када се осуши. То је већ испробала археолог Серена Лав са Универзитета у Kвинсленду која је са квасцем сакупљеним са дна посуда нађених у гробницама Египћана и користећи рецепте које је нашла међу пергаментима са хијероглифима добила чак неколико врста пива.
Она се сада прикључила „пекару“ који је поставио себи задатак да од квасца старог четири хиљаде година испече хлеб какав су вероватно правили и јели древни Египћани. Шимус Блекли је кренуо у потрагу за остацима теста у посудама које су четири миленијума биле у гробницама да би покушао да активира квасац и да би испекао хлеб.
Блекли је обишао неколико америчких универзитета који имају музејске колекције египатских старина (Харвард, Унивезитет Бостона) да би од њих добио дозволу да скине танак слој квасца са дна посуда, а затим је смислио неинвазивни метод да што мање оштети те скромне остатке квасца и да их не контаминира прљавшином која је пала преко њих. Он је ињекцијом извукао квасац да га не би загадио плеснима и другим врстама гљива које би касније спречиле да се квасац „пробуди“ и почне да се размножава.
Потребну влагу је обезбедио влажном стерилном ватом и тако је обновљен „живот“ квасца који је затим помешао са једном врстом брашна које се добија од житарица какве су Египћани користили и наставио да поступа са добијеним тестом као што се то данас ради у пекарама.
Чланови екипе су на крају пробали хлеб и констатовали да се може јести, а следећи корак је, казао је Блекли, да се утврди прецизна старост квасца који је коришћен.
Национална географија