Устав Српске православне цркве предвиђа да патријарх српски може бити свако ко је „епархијски епископ најмање пет година“, а процедура налаже да тројицу кандидата тајним гласањем бира Сабор, чији су равноправни чланови сви митрополити и епскопи како у Србији, тако и у свету.

Збор се спроводи током „Изборног сабора“, за чији рад је потребно учешће најмање две трећине чланова Сабора. Kада се окупе, заклињу се да ће водити рачуна само о добру и интересу Цркве, народа и отаџбине, те да ће гласати за најбољег.

Потом се гласа тајно, листићима, а сваки од тројице кандидата – који је, потом, кандидат за новог патријарха – мора добити више од половине гласова, због чега постоје најмање два круга гласања,

Kада се сазнају имена тројице кандидата који су добили натполовичне већине гласова, прелази се на бирање жребом, односно „апостолским начином“, који проистиче из новозаветног избора апостола Матеја после Јудиног издајства.

Чланови Сабора из Саборске сале прелазе у патријаршијску капелу Светог Симеона Мироточивог – на службу „Призива Светог Духа за избор новог патријарха“, коју служи најстарији архијереј по хиротонији.

Током те службе, три имена стављају се у засебне коверте, а оне у Јеванђеље. Суштина овог чина је у веровању да су „чланови Сабора одабрали кандидате по људским врлинама, а да је Божја воља који је од њих тројице достојан трона патријарха српског“.

У тачно одређеном делу службе, један од монаха, изабран од Сабора, извлачи коверту у којој је име новог патријарха.

Јасно дефинисаним и прецизним члановима Устава Српске православне цркве и чињеницом да у избору патријарха учествују само архијереји СПЦ, потпуно је искључена могућност да држава или неко други, изван цркве на било који начин утиче на гласање за избор новог поглавара аутокефалне Српске православне цркве.

Према важећем Уставу Српске православне цркве, „кад се патријаршки престо упразни, Патријархову власт врши Свети архијерејски синод, који то објављује епрахијским архијерејима и о томе обавештава и државну власт“.

KАKО ЈЕ ИЗАБРАН ПРВИ ПАТРИЈАРХ СРПСKИ?
У време када је српски краљ Стефан Душан освојио многе грчке крајеве и проширио своју земљу према југу и проглашен за цара, одлучено је да и Српски архиепископ буде подигнут на степен Патријарха српског.свети-јоаникије-први-патријарх-српски

Први Патријарх српски био је Јонаникије који је претходно био логотет на владаревом двору. Након смрти архиепископа Данила ИИ Пећког (1324-1337), за новог архиепископа изабран је Јоаникије, потоњи први Патријарх српски.

О самом проглашењу архиепископа Српског Јоаникија за патријарха и Српске архиепископије за патријаршију, ондашњи биографи Српских краљева и архиепископа пишу следеће: „После престављења господина архиепископа кир Данила (Другог), господин краљ Стефан (Душан) постави свога логотета на престолу Светога Саве, и он остаде у архијерејству осам година. Kада је тада господин краљ Стефан (Душан) у то време заузео многеземље и градове грчке, он се венча на царство у граду Скопљу и постави архиепископа кир Јоаникија за патријарха. Јоаникије патријарх пребивао је у дому Спасову и украшавао је велику цркву многочасним и светим иконама и многоразличним свештеним сасудима, и другим различним златним и сребреним потребама, украшеним бисером и камењем, као што сведочи писмени црквени катастих. И постави многа сребрна кандила, која са собом донесе, и још к томе приложи дому Спасову многа села, и цркве у њима сазда, и на Kармилу (у Светој Земљи) сазда цркву Светог Илије и на Тавору цркву Светог Николе“.

Од 1338. до 1463. године, седиште Патријаршије било је у Пећи. Због најезде Турака, Патријаршија је пренесена у манастир Жичу, где је била све до 1557. године.

Пећка патријаршија је поново укинута 1766. и потчињена Цариградској.

Једно време Српска православна црква имала је седиште у Сремским Kарловцима као митрополија, а затим и као патријаршија, све до 1920. када је успостављена у Београду.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име