Шта значи када неко изјави: „Данас сам мало нервозан!”

Шта значи када неко изјави: „Данас сам мало нервозан!” Шта је то нервоза и зашто није добро да користите ову реч за описивање својих унутрашњих стања?

Најкраће речено, нервоза је неодређено осећање или расположење. Неко мисли да је „нервозан” онда када није препознао да је заправо љут, да је уплашен, да је усамљен, да му је досадно итд. Уместо да људи препознају које осећање заправо осећају, они имају доживљај неодређене непријатности коју означавају као нервоза. Слично је с изразима „напетост”, „стрес”, „узбуђеност” итд.

Емоције су покретачи

Непријатно осећање које се крије иза етикете „нервоза” је сигнал да постоји нека ситуација због које се особа тако осећа. Његова појава значи да је особа проценила да постоји нека ситуација која угрожава нешто што је особи важно. То непријатно осећање је сигнал особи да треба да нешто уради како би разрешила угрожавајућу ситуацију. Одатле и реч „емоција”, која долази од латинског e и movere, што дословно значи покренути. Према томе, емоције су покретачи који нас усмеравају на угрожавајућу ситуацију како бисмо је разрешили на овај или онај начин. У том смислу можемо рећи да нас емоције повезују са животом, с догађајима које смо оценили као важне.

Ако је неко љут, он сматра да је неко други поступио на погрешан начин и да треба да промени своје понашање. Ако је уплашен, сматра да га угрожава нешто што је јаче од њега, на шта не може утицати и од чега се треба склонити. Ако је усамљен, то је знак да му недостаје особа која му је емотивно важна, и да треба да је потражи. Ако му је досадно, то значи да је у ситуацији у којој се не одвија оно што би особа желела да се догађа, и да га непријатност досаде покреће да напусти ту ситуацију и оде у ону другу, у којој може испунити своје жеље.

Када особа, на пример, препозна да је непријатност коју осећа заправо осећање љутње, она почиње да размишља и да себи одговара на питања: На кога сам љут? Зашто није у реду да се та особа тако понаша? Како би она требало да се понаша? Како да утичем на њу? итд. Према томе, када смо у стању да препознамо и именујемо непријатно осећање које осећамо, тада нас оно упућује на ситуацију због које је оно настало у нама, а са циљем да је разрешимо.

Људи који осећају „нервозу” најчешће немају такав ментални ток, већ уместо да неку животну ситуацију схвате као проблем, они саму нервозу дефинишу као проблем. Другим речима, ако је неко нервозан, његов циљ је да смањи нервозу. Зато уместо да се баве разрешењем животне ситуације на које их упућује непрепознато непријатно осећање које се крије иза „нервозе”, они се усмеравају на то како да се ослободе саме „нервозе”.

Постоје бројни начини на које људи смањују своју нервозу. Један од најраширенијих начина је пијење алкохола. С једне стране алкохол делује тако што смирује, а још ако се пије у друштву разговор о неким другим темама мења токове мисли, тако да се особа привремено ослобађа нервозе. Други начин је да се неко „смирује” тако што се наједе. Унета храна и покретање процеса варења заиста смирују особу, али након неколико сати тај ефекат престаје, тако да особа мора поново да једе да би се ослободила „нервозе”, што на крају доводи до гомилања килограма.

Начини смирења

Бројни су други начини на који се људи смирују и „ослобађају” нервозе, од узимања лекова за смирење, па до мастурбације или секса. Неки од ових начина креирају додатне проблеме, као када неко „избацује нервозу из себе” тако што се „празни” на другима. Неки начини ослобађања од нервозе се сматрају здравима попут медитације, мајндфулнеса или одлажења у фитнес, трчања или бављења неким спортом.

Иако могу постојати неке споредне добити од изабраног начина ослобађања од нервозе, као што је физичка кондиција у случају спорта, у свим овим случајевима није разрешена основна угрожавајућа ситуација која је и довела до нервозе као непрепознате емоције, због чега се „нервоза” изнова и изнова јавља.

Предност емоционално писмених људи је у томе да се не задовољавају објашњењем да су нервозни, већ препознају које осећање осећају, а затим се баве ситуацијом на коју реагују датим осећањем, као и проценом да ли је њихово осећање реалистично и оправдано. Тако их осећања заиста повезују са животом.