Naša današnja gošća je glumica koja je svojim autentičnim izrazom, obeležila monodramu, i predstavila je u novom svetlu. Trostruka je dobitnica nagrade na festivalu monodrame, oživela je likove koji su iz naroda, jake, stabilne i čvrste, kakve su bile Milunka Savić, heroina Velikog rata i Lina, iz istoimene predstave, „Lina od kamena tvrđa“ – Vesna Stanković. Vesna Stanković je rođena 26. marta 1972. godine u Medveđici. Sa deset godina se sa porodicom seli u Petrovac na Mlavi gde završava srednju školu, i započinje prve glumačke korake u gradskom pozorištu. Posle srednje škole upisuje Pravni fakultet u Beogradu, da bi posle treće godine studija prava upisala Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu u klasi prof. Vladimira Jevtovića. Bila je asistent na Akademiji umetnosti Ružici Sokić na katedri za glumu. Sa dr Milovanom Zdravkovićem osnovala je pozorišnu trupu Balkan Novi Pokret gde je bila autor brojnih predstava kao što su „San o Balkanu“, „Vilinsko kolo“, „Mesečeve kćeri“, „Čovek od zemlje“, „Biće od svetlosti“, „Magija zavetnog drveta“, „Muma paduri“, ali i „Metar i po do Cezara“, „Petnaesta žrtva“, „Žikina dinastija“ i „Lina od kamena tvrđa“, „Lujza Mišić“, „Cimet i vanila“, „Milunka“, „Ubi me kurje oko“, „Dobri čovek“, „Sokin i bosina“. Za monodramu „Lina od kamena tvrđa“ Jovana D. Petrovića dobija dve zlatne kolajne na Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu, nagradu za najbolju žensku ulogu u Istočnom Sarajevu i nagradu za najbolju glumicu festivala u Korči. Za monodramu „Milunka“ dobija ponovo zlatnu kolajnu za najbolju predstavu festivala u izboru publike. Na televizije je ostvarila niz uloga u dokumentarnim i igranim formama, a na radiju dobija godišnju nagradu za najbolju glumicu u sezoni. Dobitnica je Zlatne značke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za doprinos u kulturi. Sa pozorišnom trupom i teatrom „Balkan Novi Pokret“ učestvovala je na brojnim međunarodnim festivalima gde dobije značajne nagrade i pohvale: London, Edinburg, Albanija, Turska, Bugarska, Moldavija…Takođe njene predstave su rado viđene na scenama Srbije, Hrvatske, Makedonije, Slovenije , BiH, Crne Gore,Italije, Mađarske, Austrije, Nemačke, Švajcarske, Švedske, Islanda, Francuske, Rumunije Rusije,Dubaija, Kanade, SAD, Australije. Bavi se pisanjem, režijom i edukacijom.

 

 

  • Vi ste autor scenarija za monodramu „Milunka Savić“ o našoj najvećoj heroini Velikog rata. Koliko je bilo teško i koliki je bio izazov napisati i odigrati predstavu o životu ove fascinantne žene?

V.S. Nije bio problem napisati, problem je bio šta odabrati da se u predstavi ispriča, a šta odbaciti kao manje važno. O njoj inače ima mnogo materijala, njen život je bio izuzetan, sedam godina u ratu, desetak medalja za hrabrost, a posle je othranila  više od tridesetoro tuđe dece, bez pomoći države, radeći dva posla dnevno. Kad sam napisala, predstava je trajala pet sati, plakala sam dok sam birala delove, koje moram d aizbacim. mnogo su mi značili i razgovori sa njenim unucima, koji su je dobro poznavali. Takođe sam imala strah od sebe, d ali ja imam dovoljno energije da na sceni prikažem takvu ženu, ali sam poslušala njen savet ljudima, da je strah u redu, plaši se, ali idi dalje.

 

  • Da li je bilo teško uživeti se u lik naše heroine, oživeti je i predstaviti publici njen neobični životni put, od devojčice koja da bi zaštitila brata odlazi u rat, do višestruko odlikovane heroine, pa zatim žene koja se namučila zaboravljena i ostavljena da u bedi i siromaštvu podiže svoju porodicu?

 

V.S. Meni nije teško. Pričala sam njenu priču više od dvesta puta. Dobro sam je  upoznala, samo zamislim šta bi ona i kako govorila da se najednom pojavi pred nama i počnem. posle ide samo.

 

  • Da li ova predstava ruši predrasude o ženama koje su dokazale da su podjednako sposobne i da budu ratnice i da budu majke, i da drže pušku, i da budu posvećene kući i porodici?

 

V.S. Apsolutno. Ali Milunka nije jedina žena borac. Nažalost, usred brojnih ratova,  mnoge žene su se odvažile da krenu na prve linije fronta. Inače mislim da žene nisu limitirane svojim polom, te granice uglavnom same sebi postavljamo.

 

 

  • Za monodramu „Lina od kamena tvrđa“ dobili ste dve zlatne kolajne, i ova monodrama u gledaocima izaziva duboke emocije, posebno u ženama koje su predstavu gledale. Kakva je zapravo Lina?

 

V.S.Lina je moja zemljakinja, rođena  jeu selu kraj Petrovca na Mlavi, a u Petrovcu joj se nalazi i grob, kraj koga povremeno prolazim. Ona je imala drugačiju hrabrost od Milunke. Milunka je uzela pušku i otišla na front, Lina je ostala na svom ognjištu da čeka sina iz rata, da sahranjuje najbliže, da se u velikoj nemaštini bori da prehrani decu. Njena snaga je drugačije vrste. Ako je Milunkin moto – Bori se!, Linin je – Izdrži!

 

 

 

  • Mogu li se porediti recimo, Lina i Petrija? Jesu li one imalo slične? Jesu li obe možda, simbol i poruka mlađim generacijama da ne zaborave svoje prabake, bake, majke, uopšte, svoje pretkinje?

 

V.S. Lina i Petrija su slične samo po tome što dolaze iz istog društvenog miljea. Lina je mnogo kompleksniji lik, verovatno zato što je Petrija izmaštan, a Lina je bila od krvi i mesa, pa je njenu životnu priču njen unuk u romanu opisao. Lina je životno inteligentnija, mudrija i poetičnija.

 

  • Tumačili ste lik jedne žene, koja je sebe u potunosti dala svom suprugu, porodici, i bez roptanja, sama podizala decu i brinula o njima, ostajući hrabra, čvrsta i nepokolebljiva – lik Lujze Mišić, supruge našeg proslavljenog vojvode Mišića. Ima li danas žena, koje bi pristale da žive u senci svojih muškaraca, ali, da ipak ostanu svoje i nikako ne budu njihova senka?

 

Lujza nije bila Živojinova senka. Ona je bila njegova polovina, njegova snaga, ponekad jedini razlog da ne potone pred nedaćama života. Život su delili u potpunosti, koračali jedno pored drugog do kraja života, usklađeni, kao jedno biće. Kad se dve polovine susretnu i spoje, ma u kom veku i društvenim okolnostima, oni žive kao jedno celo. Sigurna sam da i danas ima tako velikih ljubavi. I da, ne verujem u sreću ako ne postoji partnerski odnos, nego je neko potčinjen.

 

 

  • Lik sekretarice samo naizgled strogog komunističkog oficira, koji ste napisali i režirali u predstavi „Ubi me kurje oko“, i koju je publika odmah zavolela, je, kada bi se posmatralo površno, vrcav, vedar i pomalo plitak, ali, ako se zagrebe ispod površine, u pitanju je još jedan snažan ženski lik, koji na muškarce deluje iz senke. Koliko žene mogu zaista da utiču na muškarce, i da li taj princip „vladara iz senke“ može da promeni svog čoveka na bolje?

 

V.S. Mira iz predstave „Ubi me kurje oko“ nije nimalo naivna glupačica. prilično je socijalno inteligentna i svesna sebe. njena sredstva da dodje do cilja su tipično ženska – manipulacija i šarm.

  • Da li je po Vašem mišljenju ženama danas lakše, kada se sagledaju životi likova koje ste tumačili?

 

V.S. Svakako je život lakši ženama u ovom vremenu, ali je i muškarcima lakši. Uz sve tehnička i medicinska dostignuća, svima je život lakši.

 

  • Evidentno je da su se žene danas promenile, da su čvršće, snažnije, ali su i podložnije kritici, da su potpale pod uticaj feminizma, da su preuzele dominantnu ulogu u društvu? Ima li istine u tome?

 

V.S. U našem društvu su žene na prilično dobroj poziciji, ali daleko od toga da su izjednačene sa muškarcima i  još dalje od toga da su postale dominantne. Smatram da nije dobar odnos kad je jedna strana dominantna, verujem da samo jednakost donosi potpunu sreću.

 

  • Bavite se pedagogijom, radite sa mladima, kakve su današnje generacije, razlikuju li se od naših, i čija je to odgovornost, roditelja, društva u celini?

 

V.S. Deca su svuda na svetu i u svakom vremenu ista,  radoznala, slobodna, mangupasta, zabavna, bistra… Ne slažem se sa konstatacijama d anikad nij ebilo gore, da su ove generacije izgubljene… razlika je samo što oni žive u većem blagostanju, pa ih je teže podmititi i fascinirati. a  i to je dobro.

 

Vi puno radite, često putujete, odlazite na gostovanja i širom zemlje i u inostranstvo, kakve utiske nosite? Jesu li ljudi, a posebno žene, spremni da se suoče sa likovima koje glumite, i da u njima kao u ogledalu, vide i prepoznaju sebe?

 

  • V.S. Imala sam sreće da nastupam širom sveta, od Australije, preko Evrope, do Amerike i Kanade. Stizala sam do nekih veoma egzotičnih mesta, poput Islanda i Albanije, ali i do zabitih sela po srcu Šumadije i Homolja. Publika je svuda divna. Ako imaš pravu priču, ne štediš emocije i ne lažeš i foliraš publiku, srca se svuda podjednako otvaraju i ženska i muška, ma gde se nalazili i ma kog obrazovnog nivoa bili.

 

  • Obzirom da ste i scenarista, i da pišete tekstove, koliko u ženama koje glumite ima Vas, i ima li nekih autobiografskih elemenata u Vašim likovima?

 

V.S. U predstavama „Milunka“ i „Lina od kamena tvrđa“ nema prostora za moje priče. One su postojale, živele, borile se svojim sredstvima i nije mi padalo na um da umeđem i neke sopstvene misli. Za tako nešto ima dosta prostora u nekim mojim drugim predstavama. U kabaretskoj predstavi „Cimet i vanila“ pričam razne sopstvene anegdote iz života, ali i iz života mnogih žena koje poznajem.

 

  • Kakvi su Vam planovi za dalje, i da li možemo očekivati još neku priču o nekoj od žena koje su svojim životima obeležile jedno vreme, narod i istoriju? Da li imate želju da oživite još neku od slavnih žena?

 

V.S. Prošle godine mi je izašla predstava „Ljubavni vremeplov 1“, a pre nekoliko nedelja „Ljubavni vremeplov 2“. obe predstave su kabaretske forme i sa svojim partnerima, (u prvoj je vladimir Preradović Lord, a u drugoj Milica Janketić), pripovedamo priče o velikim ljubavima značajnih Srba, od Đure Jakšića, Laze Kostića, Branka Radičevića, Alekse Šantića, Milutina Milankovića, Disa, Jovana Dučića, pa sve do Milene Dravić i Dragana Nikolića, te Miše Janketića. Puno se peva, smeje, plače, slušaju divni stihovi… to je jedan od mojih najznačajnijih projekata. i da, jednog dana ću napraviti još jednu monodramu, o velikoj ženi, Srpkinji. Ali tek za neku godinu.

 

  • I za kraj ovog razgovora, kakva bi bila Vaša poruka za naše čitaoce?

 

V.S.  Milunka bi rekla – Samo znanje i obrazovanje može Srbe i Srbiju spasiti, zato učite i pomozite drugima da se školuju. Lina bi rekla – Na svetu najtvrđi je kamen, od kamena tvrđi je samo čovek, zato znajte da ćete sve izdržati. Ja bih uz ovo samo dodala – Volite, što više, odmah, dajte sve, bez kalkulacija. Samo znanje i ljubav se deljenjem umnožavaju.

 

 

 Intervju za Čudo vodila : Jelena Nedeljković

                                

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime