Наш данашњи гост се издвојио по томе како критичари често знају да кажу “ посебном драмском изразу“. Изузетан уметник, глумац и професор. Човек који је свој живот посветио традиционалним вредностима, породици и потомство које које одгаја у духу Православља.  Хаџи Ненад Маричић.

Рођен у Загребу, 10. јула 1979. године. Средњу и основну школу завршио у
Ивањици. Дипломирао глуму на Факултету драмских уметности у Београду, у класи
професора Предрага Бајчетића. 2002. године постаје стални члан Народног позоришта у Београду. 16. октобра 2006. постаје асистент професора за глуму на Павловић
универзитету – Факултет драмских уметности у Бјељини. "BBC- Walking with Dinosaurus " -World tour ( Huxley ) 2010 . У мају 2012 . одиграо је премијеру представе Хенри VI (улога Хенри VI ) у лондонском Глоб театру. ( Globe to Globe Festival / World Shakespearе Festival )

Од 2013. предаје глуму на Факултету савремених уметности.

 

  • Како сте се припремали за ову важну улогу, колико је заправо било тешко, ући у причу која никада пре није испричана? О Обреновићима се, чини се, много више зна, много више говори и пише него ли о Карађорђевићима, а посебно о краљу Александру и његовој владавини? Као да је све обавијено велом мистерије?

Х.Н.М. Била ми је велика част да одговорим на тај задатак . Веома сам се радовао када ме је Шотра позвао . Одмах након позива почео сам да се спремам за улогу и тада схватио колико је значајан за нашу историју лик које сам тумачио у тој серији . То је уједно наш заједнички дуг херојима који су свој живот храбро заложили за нашу слободу .

  • Неоспорно је да смо као народ склони поделама на четнике и партизане, на Обреновићевце и Карађорђевићевце, на звездаше и партизановце. Хоћемо ли икада превазићи те поделе, и хоће ли се, по Вашем мишљењу, икада догодити да се Срби сложе око неке теме?

Х.Н.М. Био сам учесник програма Владети Јеротићу у част , када је примао награду за животно дело . Он је , осврћући се на Доситејево учење , тада поменуо како се Српски народ може похвалити многим врлинама , али да се једне своје мане никако не може излечити. Искључивост је та која нам је често долазила главе . Хиљаде брига на дневном нивоу имамо управо због тога што све видимо црно или  бело . Не видим да смо нешто научили на грешкама из прошлости . Склони смо поделама и данас . На срећу , мења се свет . Ваљда ћемо се описменити једног лепог дана .

  • Имамо ли ми, као друштво, снаге да се пробудимо из ове клонулости и да се вратимо неким вредностима, које смо, чини се заборавили и колико на то могу да утичу серије попут „Александра од Југославије“ ? Колико су такви пројекти значајни, не само за културу, већ и за буђење наше националне свести и бића?

Х.Н.М. Губимо из дана у дан, све брже и све снажније снагу, јер нам одлазе најбољи. Они који мењају своје окружење. Одлив мозгова је процес који дубоко осећамо на својој , кожи . То нам итекако одређује живот.Несрећна је земља у којој је лаж основна одлика њеног председника. Данас о најтежим питањима одлучују најгори , којима се и деца смеју због начина на који говоре или  ходају. Нашу националну свест пробудиће нека далека будућност. Плашим се да теме као што је Александар од Југославије долазе сувише касно. Последице заборава увелико живимо .

  • Један од људи који је оставио значајан траг је и Ваш професор, Предраг Бајчетић, који нас је пре три године напустио. Када се осврнете на период који је остао иза Вас, и на студије, шта је оно најзначајније што Вам је професор Бајчетић усадио, као велики хуманиста? Које су то вредности које Ви, данас преносите својим студентима?

Х.Н.М: Ево већ је трећа година како га нема и …много недостаје . Нема дана да га не поменем на неком од предавања на факултету . Оставио је веома дубок траг у свима нама . Био је доследан до краја  у ономе што је радио и управо је то тражио од нас . Све више разумем његове речи да код многих својих бивших студената препознаје једну другачију игру . „Они у једном тренутку више не глуме , већ то постану “ .

  • Као што сам поменула у претходном питању, Ви сте професор, предајете на Факултету. Које су то вредности које покушавате да пренесете својим студентима? На шта им најчешће указујете, или како би рекао Ђоле Балашевић, шта им кажете „У које звезде да се загледају“?

Х.Н.М. Прошло је много година од када сам почео да се бавим педагогијом. Могу мирно да одахнем и кажем , сви су постали дивни људи. Многи од њих већ имају велике породице. То је једини  успех  који ме интересује. Онај којем ће и Бог  да се радује .

  • Једна од Ваших најзначајнијих улога била је у серији „Горки плодови“ Синише Ковачевића. Мени је та улога, слепог пијанисте, Саше, који види много боље од других, а који виде од рођења, није само драмско изражавање младог, талентованог глумца, већ и снажна порука. Шта је Саша заправо, желео да нам каже? Да ли можемо да будемо другачији, бољи, исправнији и како се можемо променити?

Х.Н.М. Поруке Синише Ковачевића , са којим сам много радио на почетку каријере, у тој серији јесу исте какве их и данас кроз своје комаде шаље. Оне су више вапај да се суочимо са самим собом, да као народ погледамо себе у огледало и схватимо где се сада налазимо и да ли уопште имамо свест о томе каквим корацима и куда смо кренули . Саша је управо симбол тог прогледавања и уколико прогледамо , колико то болно може да буде .

  • „Горки плодови“ су прича о систему, који је свуда око нас? Како променити систем? И може ли се променити такав систем, који се деценијама ослањао на оно што није исправно, а то су повезаност, да ли политичка, родбинска, пријатељска, на корупцију, на полтронство? Има ли лека за то?

Х.Н.М. Можемо за почетак да поправљамо ствари корак по корак . Ми сагледавамо политику из угла кратких временских рокова. Свет то ради потпуно супротно. Да би смо расли и стасавали мораћемо да дамо себи много времена. Кућа се урушава пуних тридесет година. Кажу на селу да се таква не вреди ни поправљати. Дакле , опет из почетка. Нема друге .

  • Када говоримо о промени система, свесни смо да је за сваку промену потребна нека покретачка снага. Има ли, не само међу Вашим колегама, већ, уопште, међу српским интелектуалцима те покретачке снаге, и може ли данас, српска интелектуална елита, да дозволи себи луксуз ћутања?

Х.Н.М. Мора се признати да је та интелектуална елита пре две године дигла глас. Цео свет је гледао протесте који се нису заустављали месецима . Многи су тада подржали здрав бунт . Прекинута је атмосфера ћутања , и дошла је атмосфера ситних интереса … Ко не разуме ово последње нека прочита Стеријине Родољупце. Или нека послуша ону од Екв-а са албума Дум Дум …“ …ја бих хтео да владам …ја сам рођен да владам “ .

  • Када говоримо о духовности, о породици и темељима на којима би требало да градимо друштво, не би ли, у будућности било боље у односу на ово у коме смо ми одрастали, и у коме живимо, шта кажете својој деци? Колико је тешко „исправно“ васпитати и извести децу на прави пут, у овој ери глобализације у свим сегментима?

Х.Н.М. Свет данас подсећа на Римско царство из периода када је потреба за материјалним заменила духовност. Моју децу, схватио сам, припремам за суров свет, али и ненаметљиво им указујући на лепоту молитве и Божијег присуства у нашим животима. Благодарим често што их имам. Разумеће , кад их окруже невоље ,  где је највећа снага. Љубав им без мере свакодневно поклањам. Нема снажнијег темеља за будућност .

 

  • Једна од тема која је незаобилазна у последње две године, је свакако пандемија вируса корона. Како сте провели време изолације, и колико је уметницима тешко да буду затворени? Како је пандемија утицала на Вас, лично и Вашу породицу? Шта Вам је било најтеже?

Х.Н.М. Био сам све време са мојим синовима. Радовао сам се сваком дану тада више него раније јер ми је карантин деловао као једна врста социолошког експеримента у којем сте добили на поклон слободне дане са породицом. Осим људске глупости које смо се тада сви обилато наслушали, ништа друго ме није плашило .

  • Ви сте стални члан ансамбла Народног позоришта у Београду. Корона је много утицала на културни живот, сви смо сведоци, многи уметници су остали без икаквих прихода, може ли се ова тешка ситуација превазићи и како, по Вашем мишљењу?

Х.Н.М. Руку на срце , ова земља је видела много тежих ствари . Преживећемо .

  • И за крај нашег разговора, коју бисте поруку послали нашим читаоцима, пред највећи Хришћански празник – Васкрс?

Х.Н.М. Моја порука је уједно и захвалност на том питању , јер сте ми дали прилику да говоримо о Христу ! Мало је тема о вечности, а она нас ту, иза ћошка, све мирно чека. И када будемо то схватили, када дође трен у којем ћемо изгубити последњи дах, чекаће нас Господ, да нас загрли и поведе нас …у живот вечни.

Христос Васкрсе!!!

 

Чудо

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име