Зли демон, гледајући да његов слуга Олмврије, не може да савлада Марину нити да је натера да падне ничице пред лажне богове, поста очајан па хтеде да је и сам искуша. Узевши на себе обличје црног змаја, он се јави Марини у тамници како би је уплашио. Но, како беше неустрашива, Марина га ухвати за рогове, и чекићем који нађе тукла га је понизивши га потпуно. Велика светлост појави се са Небеса и осветли целу тамницу.
Све Маринине ране наново беху исцељене и на њеном телу не оста ни један траг од мучења. (Због овог догађаја Св. Марина се често на иконама представља са чекићем у руци, како бије демона.)
Крштење у води и крви
Безуми намесник одлучи да је следећег дана мучи у огњу и води. Али Марина све муке претрпе као у туђем телу. Живо тело јој огњем сагореваху. Свезаних ногу и руку у кључалу воду бацише. Тада Марина погледа у небо и завапи Господу: „Господе Боже мој, молим ти се да развежеш ноге и руке моје, и нека ова воде буде вода мога крштења. Обуци ме у хаљину спасења, скини са мене старог и одени ме у новог човека. Овим крштењем учини ме достојном вечног живота, и учврсти ме у вери Твојој.“ Тада велики земљотрес затресе целу Писидију. Конопци којима беше свезана попуцаше и она се три пута погрузи у води у име Оца и Сина и Светога Духа. Изађе жива и здрава из воде, славећи Господа. Тада се зачу глас Господњи с Неба и сви који бејаху присутни чуше:“ Благословена јеси, Марина. Ти се крсти и поста достојна да носиш круну невинисти.“ Многи тада оставише своју веру незнанобожачку и постадоше Хришћани. Кад намесник то виде, нареди да сви до једног буду посечени. Тако и они задобише неувенљиве венце мучеништва.
Процењује се да их је било на хиљаде.
Видевши да не може победи Марину, опаки намесник нареди да јој се одруби глава. И одсекоше јој главу у доба цара Диоклицијана (284-305). Тако се Св. Марина уброји у војску мученика, који вечно живе у Царству Небеском.
Патње Свете Марине описа сведок целог тог догађаја, слуга Божји Тимотије.
Све до преузимања Цариграда од стране западних крсташа 1204. године, Мошти Св. Марине чуване су у Антиохији. Према другим изворима, њене Свете Мошти беху пребачене у Италију 908. године. Сада се налазе у Атини, у цркви посвећеној Пресветој Богородици. Њена часна Десна Рука пребачена је на Св. Гору, и налази се у манастиру Ватопеди. На врху планине Ланга у Албанији, више самог Охридског језера, налази се манастир посвећен Св. Марини, са деловима њених Светих Моштију. Безбројна чуда догодила су се и још увек се догађају у овом манастиру.
Сведоци тих чуда нису само Хришћани већ и муслимани. Велико поштовање имали су и Турци према овом манастиру, да никада нису хтели дирнути нити у светињу, нити у имовину манастирску. Једно време Турчин беше тутор овог манастира.
Светој Марини верни се обраћају молитвама за избављење од демонске поседнутости и тражећи помоћ у лечењу многих болети, најчешће рака.
Света Марина – узор младим женама данашњице
Какав узор за младе православне Хришћанке данас! Ова петнаестогодишња девојка беше рођена паганка, одрасла је без мајке. Отац је се одрече јер заволе Христа и изабра безбрачни живот. Одбцила је све да би живела само за Христа и да би му остала верна у тој љубави. Одбацила је сву славу, богатство и удобности овосветовног живота. У својој непоколебљивој одлуци да прати Господа беше сурово мучена, издржала је демонска искушења, и на крају пострадла мученички, ипак радосна, јер је желела да подражава Свете.
Велико савремено чудо Свете великомученице Марине, чији спомен наша Црква данас слави.
Исцељење Андреја Вассилиу са Кипра.
У Грчкој су добро познати са телевизијских програма, јер су тражили донатора за њиховог дечака Андреја, који је патио од леукемије. Донатор је заиста пронађен и родитељи су почели припреме за своје путовање у Хјустон, Тексас САД, где је трансплантација коштане сржи требало да буде извршена. У међувремену, они су се молили Господу Исусу Христу да спасе њиховог дечака.
Пре него што су отпутовали у САД, родитељи су чули за чуда Свете Марине и позвали су телефоном манастир Свете Марине, који се налази на острву Андрос у Грчкој, тражећи Њен благослов. Настојатељ манастира, архимандрит о. Кипријан, обећао им је да ће се молити Светој Марини. Он је такође пожелео родитељима да Света Марина буде са Андрејем у операционој сали, да му помогне. Са благословом Старца Кипријана и јаком вером да ће Света Марина заиста помоћи, породица Вассилиу се запутила у САД.
Након неопходних тестова пре операције, које је Андреј морао да прође, био је одведен у операциону салу. На кратко време, пре почетка саме операције, хирурга, који ће оперисати Андреја, дошла је да посети нека „жена“. Она се представила као Андрејев доктор и затражила да јој се дозволи да посматра операцију.
Разговор који је уследио показао је да та жена заиста јесте доктор. Међутим, хирург је одговорио да лекарима „споља“ није одобрено да буду присутни у операционој сали и да је такав пропис његове медицинске екипе „да лекари који нису у тиму не буду укључени у деликатним операцијама“. Међутим, упорност жене је уверила хирурга да јој дозволи учествовање у операционој сали. Али пре тога, он је замоли да остави своје координате (вероватно, акредитивно писмо) на администрационом столу. Непозната лекарка учини како је хирург рекао, а затим је ушла у операциону салу са хирургом. Током рада, дала је неколико упутстава у погледу напретка поступка. Операција је добро протекла и на крају је хирург захвалио „жени лекару“ и изашао из операционе сале.
Андрејеви родитељи одмах су дошли да се распитају о исходу операције. Хирург је одговорио да је све добро прошло, додајући да не може да разуме зашто су довели Андреја овде, када он има тако доброг доктора. Родитељи су били веома изненађени и одговорише да они нису довели никаквог доктора са њима. Хирург је инсистирао; рекао им је да је, изашавши из операциона сале, Андрејев „лекар“ тамо остао мало дуже са остатком оперативног тима и због тога је вероватно и даље у близини. Предложио им је да је потраже. Потрага за њом се показала бесмисленом, као да „жене доктора“ нема нигде около. Вассилиу пар је закључио да мора да је неки лекар из Грчке или Кипра, који је одлучио да допутује у САД, дао свој допринос овој деликатној операцији. Они су изразили жељу да сазнају ко је она, тако да могу да јој се захвале. На хирургов предлог су отишли у управу до административног стола да провере њене кординате.
То је било крајње изненађење, када су прочитатали да се непозната жена потписала са именом „Марина из Андроса“. Сузе захвалности и радости напунише њихове очи када се сетише Старчевих речи у манастиру, када је рекао да би желео Андреју да има Свету Марину у операционој сали да му помогне. Андрејеви родитељи су поделили са медијима своју радост, за успешну операцију и Андрејево опорављено здравље и чудо које су примили. Вассилиу породица се заветовала да ће цела породица сваке године долазити у манастир на празник Свете Марине. Старац Кипријан каже да породица долази сваког лета, путујући из Лимасола на Андрос, да се захвали Светој Марини за Андрејево исцељење.
