Кад ти једном напишем то ‘волим те’ не чуди се храбрости мојој, одувек сам без шкртости речите, што страха не познаје, јер… Љубав чини више сфера, а ја ето могу да те волим из чистог ината теби, и твојим могућностима изанализираним .. И говорио си ..
Не, нисам те ја таквом замишљао, а ти.. Ти си сакупила све те важне ситнице и нестала тихо кроз прозоре ноћи, баш онако како си у мојим сновима и постојала… Онако чедна попут копрене маглене, попут мреже паукове што бисерни одсјај одаје, првим зрацима сунчеве топлине, а ја, посматрам тај космос из угла моје, још увек, опустеле собе, баш каква је била и пре тебе…
