Kamena kuca u Prcanj

Не волим те слутње, стварностима подупрте,
зорама бесаним, умирањима малим, у предвечерја касна, плакања крадомична,
оделима песничким наткривена, књигом стихова,
под рукама.

Не волим ни прозоре што од светлости се бране,
жалузинама гвозденим, слутње проносе,
ни салоне понављајућих немуштих, тужних сцена,
игроказа, ни предворја аркадама украшеним,
заобилазна места носталгије личне, кроз све прошлости избегавање.

Чекам опојне мирисе бадемова, што стижу из
мог света унутарњег, и те гласове непостојане,
што долећу, искрадају се, неким поверљивим звуцима, кораке усклађене, љубав без журбе,
јецаје љубавне, сабласном јеком украшене,
и топлину са опојем лаванде из неких уснулих,
незаситних прождирања, не устукнувши поред
суровошћу, тог заборава.

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име