Дубинама твојим струји мир,
а ја се с таласима стапам.
Плаветнилом ме грлиш, своју тишину
нудиш, бонацу искам.
И рефлексију ти моју доносим,
танго чекам, још увек је далеко.
Зато, плеши море са мном,
надомести ми ту празнину у срцу,
шумовима својим расуте моменте
у тонове љубави састави.
Враћам ти се море, изнова, кроз спарину
летњег поподнева, уз мирис фрискине,
кусин ми буди, патњу лакше превазилазим,
одмарајући у чекању…
