Јеврејски рат (68-72)

Последњих година Нероновог живота избила је побуна у Јудеји, усмерена против Римљана. Овај устанак описује јеврејски историчар Јосиф Флавије, који је био очевидац свих догађаја и назвао овај устанак „Јеврејски рат“. Побуну је изазвало угњетавање Хесија Флоруса, којег је Нерон поставио за римског гувернера Јудеје. Важну улогу у подизању овог устанка имали су такозвани „зилоти”.

Зилот буквално значи љубоморан. Зилоти су јеврејска верска и политичка партија која је уништила све отпаднике од вере. Током римске владавине, зилоти су убијали римске војнике и официре иза угла. Овим поступком придобили су симпатије многих Јевреја, који су у њима видели људе који се боре против омраженог римског јарма.

Побуну је предводио првосвештеник Ана. Римске трупе у Јудеји биле су немоћне да угуше устанак. Нерон је наредио римском представнику у Сирији Цестију Галу да крене са војним одредом у Јерусалим како би угушио устанак, али пре него што је стигао у Јерусалим, Галов одред је поражен од јеврејских побуњеника. Истовремено, зилоти су убили првосвештеника Ану, оптужујући га да је попустљив према Римљанима, и успоставили терористичку управу у Јерусалиму. Жртве терора зилота нису били толико Римљани колико Јевреји, оптужени да су наклоњени Римљанима.

Нерон је упутио Веспазијана из Антиохије са римским трупама да оду у Јудеју да угуше устанак. Веспазијанов отац је био порезник у Азији. За цара Kалигуле Веспазијан је био римски представник у Тракији, под царем Kлаудијем је служио у Британији, а под Нероном је постављен за гувернера у Африци. А сада га Нерон налаже да оде у Антиохију, тамо окупи трупе и крене на огорчену Јудеју. У року од две године Веспазијан је освојио целу Јудеју, поразивши побуњеничке трупе. Али Јерусалим, из којег су сви Римљани били протерани, није могао да заузме.

У то време, на неколико места Римског царства, представници Рима су организовали заверу против Нерона. Сазнавши да га Сенат и гарда више не подржавају и да се спремају одмазде против њега, Нерон је извршио самоубиство. За цара је проглашен Галба, који је раније био римски представник у Шпанији. Међутим, Галба није успео да заузме престо у Риму, већ је убијен. Престо је заузео један из Неронове пратње – Отон. Али Отон, једва поставши цар, умро је сумњиво брзо. Веспазијан је, док је био у Јудеји, прво заклео верност Галби, а потом и Отону. После Отонове смрти, римске трупе у Египту прогласиле су Веспазијана за цара.

Поверивши опсаду Јерусалима свом сину Титу, Веспазијан је свечано ушао у Рим, док се његов син Тит у Јудеји бавио Јерусалимом. Ово је било 70.

Рецимо неколико речи о Титу. Тит је васпитаван на двору царева Kлаудија и Нерона. Војну каријеру започео је у Немачкој, а потом наставио у Британији. Kада је Веспазијан отишао да угуши устанак у Јудеји, узео је свог сина Тита, поверивши му команду над легијом. Одласком Веспазијана из Јудеје, Тит је постао главнокомандујући римских трупа у Јудеји. Побуњени Јерусалим се тврдоглаво бранио. Тит је започео блокаду града. Сви путеви из Јерусалима су били пресечени, одлучио је да изгладне град

Предсказање Исуса Христа о Јерусалиму

Вратимо се четрдесет година уназад пре догађаја које разматрамо и присетимо се разговора у Јерусалиму између Христа и Његових ученика. У то време много тога је још увек било непојмљиво ученицима Христовим. Они су, као и многи Јевреји, мислили да ће Месија победити Римљане и да ц́е њихова национална светиња, јерусалимски храм, постати још величанственија. Али Христос каже, показујући на јерусалимски храм: „Доћи ће на вас дани када ће вас непријатељи ваши положити рововима, и опколиће вас, и тлачити вас одасвуд, и упропастити вас, и тући вашу децу у вама и не остављати камен на теби да ниси знао време посете своје“ (Лука 19:43-44). Све ово се испунило у данима јеврејског рата 70. године.

Крај другог дела

Превела са руског редакција Чудо

byzantium.ru

 

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име