У срцу Ђердапске клисуре, удобно ушушкано на обали Дунава а наткриљено столетним врховима планине Мироч, налази се Кладово. Кладово је подигнуто на месту где је некада било праисторијско насеље, а затим војно-цивилни римски логор Занес.
Као словенско насеље у 12 веку на овом простору се помиње Новиград, да би се од 1524. године све више помињао као утврђење “Фетислам“,које су Турци подигли почетком 16 века. Под данашњим именом Кладово се први пут помиње у једном аустријском војном дoкументу, у коме је забележен напад хајдука из Влашке на град 1596 год. Кладово је 1784 год. ималo 140 турских и 50 хришћанских кућа, 6 ханова и 5 кафана, а становници су му били Турци,Срби и Власи. Кладово је предато Србији на управу 19 априла 1867 год. када су кнезу Михаилу Обреновићу предати кључеви још пет утврђења у Србији.
Од историјских знаменитости овог краја мора се поменути “Трајанов мост“, саграђен 104 год. по замисли Аполодоруса Сиријског, на 20 стубова и 1127 метара растојања од дачког до мезијског потпорног стуба, од чега преко самог речног корита 1071 метар. Данас постоје само остаци овог некада импозантног моста.
Такође се мора споменути и “Трајанова табла“,која се налази урезана на исклесаној стени у Ђердапској клисури, археолошко налазиште “Дијана“, недалеко од ХЕ“Ђердап“ и на самом улазу у Кладово,из правца Доњег Милановца, на обали Дунава стоје остаци турског утврђења “Фетислам“. Према последњем попису становништва из 2011 год.на територији Kладова живи 8913 становника.
ХРАМ СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА
На месту данашњег храма, постојала је црква земуница која је грађена пре отприлике три стотине година. Она је била мала, ниска и подигнута је на 10 метара од улаза са западне стране. Данас, нажалост не постоје никакви сачувани остаци овог храма.
На месту старе цркве у време Његовог Височанства Александра Карађорђевића и Епископа тимочког Господина Герасима (Стојковића), започета је градња нове цркве и то 1856 –е год. а завршена у време Његовог Височанства Михаила Обреновића 1862 –е године, када је било и освећење храма.
Овај храм су, поред многих других знаменитих људи, посећивали 1898 год. Његово Величанство Краљ Александар Обреновић са мајком Краљицом Наталијом, а 1905 –е год. и Његово Величанство Краљ Петар Карађорђевић.
Десет година након тога, 1915 –е год. храм је оскрнављен од стране аусто-угарске војске, тачније од маршала Макензена, тиме што је храм претворен у коњушницу. Други немили догађај је био за време другог светског рата, када је звоник коришћен као осматрачница.
При демонтажи старог крста са звоника 2010 год. уочене су рупе од танади из немачке паљбе.
Храм је временом поправљан, онолико колико је средстава било за те радове, али је остало у сећању Кладовљана да је храм у време грађења ХЕ,,ЂЕРДАП“, 60-их и 70-их година прошлог века био толико ,,запуштен“ да је маршал Тито приликом посете Кладову , наредио да се храм реновира. Храм је тада и обновљен.
Међутим, та обнова није била темељна, већ више декоративна, тако да је храм временом био у толико лошем стању да му је била неопходна велика обнова. Она је и започета благословом Његовог Преосвештенства Епископа тимочког Господина Јустина 2010 – е год. а завршена следеће године. На Ђурђевдан 2012 – е год. и 150 –о годишњицу храма, мало овећење храма је извршио Његово Преосвештенство Епископ тимочки Господин Јустин уз саслужење много свештеника и свештеномонаха из Епархије тимочке.
Простор солеје је издвојен од остатка наоса подом чији је ниво за степеник виши у односу на под наоса.
2000 –е год. је изграђена кована ограда око храма, а сама порта је приликом реконструкције храма преуређена и засејана нова трава.
Испред храма са западне стране су постављене два надгробна споменика од камена у облику крста, са плочом испред.
Према натпису на њима стоји да су ту сахрањени трговац, Крачун Николајевић са супругом Илинком и унуком Јеленом Радмиловић и трговац Милан Спасојевић, коме је према натпису спомен подигла 15 новембра 1854 год. супруга Катарина са сином Ђорђем.
Димензије храма су : дужина 28 метара, ширина 12,9 метара, висина са крстом на звонику је 33 метра, а на куполи 29 метара, висина слемена цркве је 16 метара. Црквеној Општини је 2012 –е год. враћен део имања које су одузеле комунистичке власти чувеном национализацијом. Враћено је 45 ха земље на коме постоји и језеро које је служило ,,Рибарском газдинству“ (кориснику земље пре враћења), за експлоатацију рибе.Земља се налази југоисточно од цркве на ободима Кладова према виноградима.
Иконостас – На место старог иконостаса, направљеног од дасака и високог око 6,5 метара, 2011 –е год. постављен је нови од храстовог дрвета. Нов иконостас је урађен у у дуборезу.
Висина са крстом је 5,1 метар а ширина 5 метара. Иконостас је радио Небојша Јовановић,односно његова радионица ,,Нелос“ из Крагујевца а осликавање икона са златним листићима на дрвету су осликале монахиње иконописачке радионице манастира Свете Тројице из Горње Каменице код Књажевца. Комплетни радови на иконостасу су завршени 2013 год..По устаљеној структуралној подели иконостаса на три зоне и кладовски иконостас прати ту поделу.Уз престоне иконе Господа и Богородице, на централним дверима су изображене Благовести,на јужним дверима је икона Св. Архангела Михаила, а на северним Св. Вмуч. Георгије. Средњу зону иконостаса заузимају сцене великих празника: Рођење Христово, Сретење Христово, Крштење Христово, Васкрсење Христово, Вазнесење Христово, Преображење Христово. Највишу зону иконостаса чине: Велики крст са Распећем Христовим, уз пратеће полукружне иконе Пресвете Богородице и Св. Јована Богослова у форми сажетог деизиса.
Зидно сликарство
Овај храм је био осликан деведесетих година. Осликавање су извршили 1991 –е год.иконописци из Украјине Евгеније, са помоћницима Валеријем и Аљошом.
Међутим, услед лошег квалитета радова и материјала, фреске су на крају благословом Његовог Преосвештенства Епископа тимочког Господина Јустина, прекречене. Данас у храму не постоји зидно сликарство.
Ризница и мобилијар
Као најважнију реликвију овај храм чува омофор Светог Арсенија добијен из манастира Ждребаоник 2014 год. Храм би био још богатији својом ризницом да није у два наврата покраден део инвентара.Први пут су покрадена венчала, сребрни чираци и то 1996 –е год. а 2006 –е год. је покрадено Свето Јеванђеље и сребрни Свети сасуди.
Јеванђеље је пронађено 2013 –е год. на сметлишту села Прахово и враћено, а Свети сасуди никада нису пронађени. У овом храму се чувају врло вредне иконе које су сликане на платну, од којих је најстарија икона Светог Георгија из 1867 год.
Такође, постоје и велики број икона са краја 19 века и са почетка 20-ог века на којима су изображени поједини Господњи празници и светитељи од којих би издвојили икону Рођења Христовог из 1907 год.прилогом трговца Николе Николајевића и икону Светог цара Константина и царице Јелене из 1884 прилогом Ане Николајевић.
Од осталих вредности мора се споменути да су уместо старих тронова приновљени нови израђени у дуборезу од храстовог дрвета, прилогом Душана Перовића из Кладова. Икону Богородице на Богородичином трону су осликале монахиње манастира Свете Тројице код Књажевца.Стари тронови су имали заједничку дрвену позадину и двостепену базу, благо извијене ноге, наслоне за руке, мало једноставног позлаћеног украса и обојени браон бојом. Нажалост услед црвоточине и труљења дрвета на троновима од њих су после замене новим остали само крстови са грбовима. Приновљен је и нов Христов гроб, такође израђен у дуборезу од храстовог дрвета,прилогом Момчила Мариновића.
Иначе све дуборезачке радове у храму је израдила радионица ,, Нелос “ из Крагујевца. У храму је почетком 2014 –е год. постављен и нов полијелеј (хорос са лустером) израђен у комбинацији кованог гвожђа и дрвета у дуборезу, пречника 3,2 метра, заједничким прилогом Димитрија Стојановића и свештенства овог храма.
Новим ентеријером храма многи исказују своје искрено одушевљење.
Од богослужбених књига у храму се чувају стари Минеји и Октоиси.Такође се чува и стари Србљак а вредно помена су и житија за сваки месец. Ново Свето Јеванђеље у издању Светог синода, је оковано и позлаћено а вредно помена су и два позлаћена комплета Светих сасуда.
На јужној страни храма у наосу постоји мермерна плоча о добротворима овог храма,међу којима су Јованча Симић,као и Јован и Марија Марковић са сином Пером, који су оставили цркви задужбину у улици Краља Александра 15.
Заветина
Градска заветина је Спасовдан, који се обележавао дуги низ година литијом кроз град а данас се обележава само саборним богослужењем.
После другог светског рата литије су прекинуте.
Aутор : Јелена Недељковић
Фото : интернет архива и ТК магазин
Извори :
отац Дејан Пајић, јереј кладовски
Споменица Тимочке епархије1834-1934, Зајечар, 1934.
