Фармацију студира у Бањалуци, а византијско појање у Новом Саду, савршено пише ћирилицу, слави Светог Василија Острошког, а када, било на српском или на арапском, запева „Русе косе цуро имаш“, слушаоци остају без даха.
Хилда Хрекес (29) је девојка која не признаје границе и стереотипе. Kада на бициклу прође Паркићем, или застане да у кафићу попије кафу и проћаска са пријатељицама, она изгледа као и свака друга млада Бањалучанка.
Али, Хилда није Бањалучанка, бар не по рођењу. Она је Сиријка, рођена и одрасла у древном граду Алепу.
– Kада смо, пре седам година, мој брат Јамен и ја дошли у Бањалуку, прихватили су нас као најрођеније. Много нам је то значило, помогло нам је да будемо креативни и успешни, да смањимо терет који осећа сваки странац, када се нађе у туђини – каже Хилда.
И додаје да Бањалука за њу већ одавно није туђина, него други завичај, у којем је стекла не само пријатеље него и породицу, јер је постала поносна кума једне мајушне Бањалучанке.
Ова млада Сиријка чудесног осмеха и анђеоског гласа, родну је земљу напустила 2011. године, када је отишла на студије у Загреб и тамо се придружила свом брату Јамену. Две године касније брат и сестра, обоје студенти, селе се у Бањалуку.
Kао верница, православка, која је од детињства везана за цркву и за музику, уточиште је потражила у Храму Христа Спаситеља и у хору Српског певачког друштва „Јединство“.
– Потичем из музикалне породице. Нас четворо деце смо, уз нашег тату, од малих ногу свирали и певали, у цркви смо били прави мали хор. Од 15. године, па све док нисам дошла у Загреб, имала сам у Сирији свој ђечји хор. Тако сам се и у Бањалуци придружила хору „Јединство“ и прихватили су ме као сестру – каже Хилда.
И док се са осмехом присећа свог првог јавног наступа, а било је то у вртићу у Алепу, када је имала само четири године, везе причу о својим бањалучким данима.
Уз студије фармације на бањалучком Медицинском факултету, у Храму Христа Спаситеља је, заједно са девојкама са којима се зближила у појању и молитви, основала певачку групу „Дар“.
– Певамо и духовне и етно и поп песме, на различитим језицима и на посебан начин – каже Хилда.
Једини Сиријци који славе славу
Од 2017. придружила се вокално инструменталном саставу „Траг“, најпознатијем етно ансамблу у Републици Српској. Њена сарадња са „Трагом“ почела је на симболичан начин: дошла је као гошћа, да би постала домаћа.
– Све је почело радом на албуму „Траг и пријатељи“, са идејом да се споји сиријска и српска етно музика. На том албуму ја сам гостовала као вокал, а мој брат, који живи у Алепу, као бубњар: снимао је ритмове и слао их интернетом. Након овог пројекта сарадња је настављена и ја сам постала део породице „Трага“ – прича Хилда.
Са „Трагом“ је певала и у Минску и многим градовима региона и свуда ју је публика дочекала са симпатијама.
И данас је, каже, многи питају зашто студира фармацију, а не музику.
– Музика је моја љубав, моја страст, волим да певам без притиска и бојим се да бих изгубила тај жар, ако би ми музика постала професија, посао од кога ми зависи егзистенција – каже Хилда.
Али је упоредо са студијама фармације, уписала Школу византијског појања у Новом Саду, гђе може да нова знања о духовној музици.
И за све време, док су она и њен брат Јамен трагали за својим местом под сунцем бањалучким, како каже Хилда, пратио их је, чувао и благосиљао Свети Василије Острошки.
– Често смо од пријатеља добијали поклоне из Манастира Острог и увек би нам ти поклони доносили срећу. Баш на дан Светог Василија, ја сам, 2011. отишла из своје Сирије и када смо дошли овамо, имала сам осећај као да нам светитељ поручује: добродошли. Зато смо тражили благослов да Свети Василије Острошки буде наша крсна слава – каже Хилда.
Благослов су добили и тако су Јамен и Хилда Хрекес постали прва сиријска породица која у Републици Српској слави своју крсну славу.
– Kод нас у Сирији не постоји такав обичај, а иначе је, у исповедању православне вере, све исто као овђе, само се језик разликује. У Сирији свако православно дијете, при крштењу, добије свог свеца заштитника, а овде кроз крсну славу заштитника има породица – каже Хилда.
Мој брат, мој понос
Хилда Хрекес каже да јој је највећа подршка њен брат Јамен, млади психолог истраживач, који похађа мастер студије на Филозофском факултету у Бањалуци.
Јамен већ годинама ради као културолошки медијатор у области миграција при различитим међународним организацијама на западном Балкану.
Широј јавности постао је познат када је, заједно са још двојицом колега са Филозофског факултета у Бањалуци, објавио књигу „Мигранти и ми“, засновану на вишемесечном истраживању, које је открило шта мигранти са истока мисле о БиХ, а шта домаће становништво мисли о мигрантима.
На промоцији ове књиге Хилда је певала, наизменично на арапском и српском, песму „Русе косе цуро имаш“, која је и у Сирији традиционална народна песма.
МОЛИТВА ЗА МИТРОПОЛИТА ПАВЛА
Хилда каже да се, као и многи други православци из Сирије, свакодневно моли за митрополита Павла из Алепа, који је у рату киднапован већ седам година. -Он је мој духовни отац надам се да ће нам се вратити и да ћемо га поново видети – каже Хилда.
. Насахерцеговина.инфо
