Подизање ментално снажне деце у ментално нестабилном свету
Сви се муче с одрастањем у менталном смислу. А према томе како је неко одгајан, људи се различито носе са својим борбама.

Неки имају све што им је потребно и желе, а ипак се муче ментално.

Статистике кажу да ће 18% популације након 18 година имати неку врсту менталног поремећаја, а тај проценат рапидно расте, а старосна граница постаје све нижа.

Ви или неко кога познајете вероватно је патио од депресије или неког другог менталног поремећаја.

Где се ваша деца уклапају у ту једначину? Постоји ли начин да их припремите за животне тешкоће и помогнете им да смање шансу да ће у неком тренутку живота доживети ментални поремећај?

У свету у коме живимо наша деца ће морати да се суоче с многим тешкоћама. Има толико тога што чини да се родитељи питају да ли би требало да оду негде далеко и да живе као Амиши уместо што шаљу децу у школу.

Али пре него што то учините, запамтите да додатно затварање ваше деце неће решити проблем.

У одређеном узрасту, њихова радозналост ће превладати. Дакле, уместо да их заштитите од свега што би их потенцијално могло емоционално и ментално повредити, зашто их не опремите за суочавање са светом и свим његовим конфузијама уз вас поред њих?

Не би ли то требало да буде наш циљ?

Припремити нашу децу за свет у којем ће одрасти, а не за свет у коме желимо да одрасту?

Зашто је важно бити информисан о ономе с чиме се деца суочавају данас?
Знамо колико тешак живот може бити. А пошто ће различите генерације доживети различите изазове, важно је да се посветимо генерацији наше деце и не размишљамо о томе да ли би требало да одрасту у ономе што смо ми некада радили.

Када су деца млађа, много је лакше знати шта им је емоционално потребно. Потребни су им загрљаји, пољупци и пуно љубави коју је лако пружити када вам не одговарају љутито.

Али како деца одрастају, посебно када достигну узраст од 7 или 8 година, родитељи ће морати боље да се информишу о ономе с чиме ће се њихова деца суочити у данашњем друштву и како им могу корисно помагати.

Пратите ме данас док разговарамо о томе зашто је важно информисати се како бисте могли да помогнете свом детету да емоционално и ментално успе у свету који је тако збуњујући.

Ментално снажна деца имају родитеље који ОДБИЈАЈУ да раде ових 8 ствари:

Спречавају их да доживе тешкоће или неуспех
Као родитељу, тешко је гледати своје дете како се бори с нечим.

Када су мали, наш је инстинкт да им помогнемо у нечему што не могу да ураде – попут поновног устајања након што падну док уче да ходају.

Али схватила сам да када сам се повукла и пустила своје дете да се бори са нечим, био је много способнији него што сам очекивала.

Тешкоће и неуспеси су саствани део живота. Уместо да их спречавате да дођу до било каквог изазова или препреке, допустите им да се боре, почевши од малих ногу.

То ће им пружити неопходне вештине како би знали да ако им се нешто изазовно нађе на путу, могу да се суоче с тим и да га самостално превазиђу.

Имајте на уму да би личност вашег детета требало да одреди у којој мери ћете им помагати у овом погледу.

Нека деца су осетљивија од других. Нико не познаје вашу децу као ви, па се побрините да им дозволите неуспех и тешкоће у животу, али их немојте погоршавати.

Будите пажљиви према томе колико могу поднети.

Наш је посао као родитеља да бринемо о својој деци, али немојте то схватити као да све радимо уместо њих.

Не допуштају им да сами управљају својим негативним емоцијама
Ово иде руку под руку са претходним. Пустити децу да сама нешто схвате не значи остављање њих самих у јами. Саосећање је једна од најбољих ствари које можете даровати својем детету.

Уђите с њима у јаму, чак и ако су је сами створили, и помозите им да виде да МОГУ да из ње изађу и зашто то морају да ураде.

Чешће него не, родитељи то морају да ураде са својом децом како би им показали да је у реду не успети. Да бисмо то учинили, морамо се директно поистоветити са њима – вратити се у своје детињство и покушати да се сетимо како нам је било када смо искусили одређене ствари у том узрасту. Али НЕМОЈТЕ да покушавате да их поправите.

Питајте их желе ли ваш савет. Ако не желе, једноставно то оставите и покажите им да сте ту за њих.

То је лепота родитељства. Већина онога што ће ваше дете доживети оно је кроз шта смо и ми прошли у неком тренутку свог живота.

Искористите то као алат за родитељство, али немојте занемаривати или умањивати ​​оно кроз шта пролазе.

Изолују их када направе грешку
Лако је послати дете у своју собу када се лоше понаша.

Али често родитељи не схватају какву поруку шаљу својој деци – када погрешиш, сам си и остављен да сам размислиш о својим снажним емоцијама. Када изолована деца постану тинејџере, она повезују изолацију са лошим понашањем.

Још један аспект слања детета у своју собу када се лоше понашало јесте и несвесно слање поруке детету да нема решења за проблем. Ако не прођете заједно с њима, корак по корак, кроз решавање проблема да би следећи пут могли знати како да поступе, како би они могли да одрастају и сазревају? Још једна опција је ова:

“Како можемо да решимо овај проблем? Ударио си своју сестру, а то није било лепо. Не могу ти дозволити да будеш груб. Застани и размисли о томе што се могло урадити другачије.”

И опет, ово има много везе с познавањем свог детета и како га можете научити да решава своје проблеме, преузме одговорност за своје грешке и расте. Ако ћете већ примењивати изолацију, натерајте их да остану у истој соби са вама. Немојте их затворити у собу и оставити их да сами размишљају како ће управљати својим осећањима. Реците им да ћете бити ту уз њих док се не смире и не разреше ствари.

Када буду били старији, неће желети да се изолују од вас када направе грешку или када буду имали снажна осећања.

Допуштају им да мисле да њихови неуспеси одређују ко су
Када дете направи грешку, било да је велика или мала, важно је да идете до краја с њима. Шта то значи?

Када неко не успе, његов ум може застранити на тамна места.

Уверите их да је у реду не успети. Указујте на начине КАКО сте ви некада погрешили. То можете урадити извињавајући се њима сваки пут када их повредите – ово им такође помаже да науче како преузети одговорност ако њихов неуспех или грешка повреде неког другог.

Остављају их да сами реше своје проблеме
Рецимо да ваше дете није урадило домаћи задатак на време и добили сте писмо од учитеља да га мора завршити, иначе ће добити слабу оцену.

Да ли мислите да би требало да наставите да га подсећате, иако сте то радили и претходне недеље? Или да га пустите да се сам сети и сноси последице ако то не учини?

Мислим да је и једно и друго у реду. Можете подсетити свог сина, али немојте га размазити или му наређивати.

Ако знам једну ствар о деци, то је да имају тешкоће са памћењем ствари. Заправо, биолошки је тачно да им, посебно у време пубертета, мозак теже задржава информације.

Тако да је сасвим у реду да ви као родитељ помогнете деци да се сете.

Али није у реду да буду лењи.

Дакле, подсетите их, али пустите их да иду до краја. Ако не успе зато што вас није послушао, онда нека не успе. Надамо се да ће научити лекцију за следећи пут.

Родитељство је често балансирање између исправки и охрабривања. С једне стране, желите да будете љубазан ауторитет који их води, али, с друге стране, можете поклекнути очекујући савршенство.

Не подстичу их да преузму одговорност ако неког повреде
Са грешкама у животу и неуспесима, још један елемент одрастања има везе с преузимањем одговорности за сопствене поступке.

То значи да ако сте некога повредили или урадили нешто лоше, важно је научити да преузмете одговорност за то.

Популарна је идеја да деца не би требало да се извињавају због онога што јесу. Па, ту постоји разлика. Извињавање за нешто у чему сте погрешили није извињавање за оно што јесте, осим ако оно што јесте није у реду. Видите ли разлику?

Извињавање за сопствене грешке, суштински, значи понизност. Када можемо децу научити лепоти понизности, многе друге невероватне карактеристике ће уследити.

У нашем данашњем друштву, практиковање понизности или стављање других на прво место није популарно. Зашто је несебичност постала негативна ствар?

То је зато што људи мешају несебичност са оптерећеношћу, а себичност са бригом о себи.

Брига о себи ТРЕБА да дође на прво место. Али од када то брига о себи значи занемаривање осећања других? Не би требало тако да буде.

Брини о себи и буди несебичан.

Вежбајте понизност и постављајте границе.

У свету који рађа себичне, нарцисоидне људе, имамо прилику да покажемо деци да се радост може пронаћи у бризи за друге и себе.

Дозвољавају им неограничено и ненадгледано време пред екраном
Ако сте родитељ у данашњем дигиталном свету, требало би да буде разумљиво само по себи да је потребно да своје дете научите дигиталном благостању и да то и сами практикујете. Деца данас све више пате од проблема менталног здравља, а што је још горе, томе често доприноси неконтролисано коришћења технологије.

Поред коришћења апликације које ће заштитит ваше дете у дигиталном свету, подједнако је важно редовно разговарати о коришћењу дигиталних уређаја. Иако се можете трудити да их заштитите када користе свој мобилни телефон, они могу доживети неку непријатност у школи на пријатељевом телефону. Родитељи би требало да успоставе транспарентан однос с децом. Деца треба да знају да могу слободно доћи до вас с оним што су доживели, без страха да ће бити кажњена.

Не омогућавају им да зарађују новац или обављају послове
Немојте ме држати за реч јер не могу пронаћи тачан чланак у коме сам ово прочитала, али деца којој током пубертета одређују свакодневни послови које треба до обављају много озбиљније схватају и боље извршавају своје обавезе и задатке него деца која то не раде.

Нека ваша деца обављају свакодневне послове, јер ће им то помоћи када буду запослена и када буду морала да живе као одрасле и зреле особе.

 

 

 

Са енглеског превела редакција ЧУДО

 

wordfromthebird.blog

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име