Гоце Делчев је био један од најпознатијих бугараша и вођа бугарских македонско-једренских комитета (организације која се од 1919. скраћено зове ВМРО) и човек који се данас слави у Бугарској као један од највећих националних јунака и у Северној Македонији као највећи национални јунак.
Рођен је у Кукушу (данашња северна Грчка) где је завршио бугарску основну школу, бугарску прогимназију, а у Солуну бугарску мушку гимназију „Св. Кирил и Методиј“. У Софији је уписао бугарску Војну академију, изјашњавао се целог живота као Бугарин (и отац му је био бугараш) и био бугарски комитски вођа. Његова рођена браћа су били бугарски четници од којих су двојица погинула пре Балканских ратова, а један од њих, Христо, је учествовао у Балканским и Првом светском рату на бугарској страни, био одликован од бугарске војске и чак је учествовао у Валандовском покољу над Србима 1915, а 1927. је умро у Софији.
У Софији је, као емигранткиња, умрла и рођена сестра Гоце Делчева, а њени синови су такође били бугарске комите.
Гоце Делчев (седи први са десне стране) на кућној слави Митровдану, породице Бабов, у Прилепу 1901.
На овој фотографији је занимљиво то да Гоце Делчев присуствује прослави крсне славе у Прилепу, препознатљивог српског обичаја, који су бугарски активисти свим силама покушавали да искорене у Старој Србији и Македонији. Посебно је занимљиво што је то фотографисано 1901. када увелико трају егзархистичке анти-српске активности и када се догађају убиства и напади на истакнуте Србе (до најмасовнијих и најмонструознијих покоља над Србима од стране Бугара и бугараша долази након 1904. године, али су се многа убиства већ дешавала годинама пре тога).
Крсна/кућна слава је искључиво српски православни обичај, који је као такав међународно заштићен на листи УНЕСКО-а. У целом свету само православни Срби славе славу, а осим њих и православни Цигани и Власи у Србији, који су тај обичај од Срба и преузели. Слава се нашироко слави на простору данашње Северне Македоније, затим међу словенским становништвом северне Грчке, Србији, Црној Гори, Херцеговини, Босни, као и у оним деловима Хрватске где су Срби претекли или су успели да се врате.
Један невероватни историјски парадокс је да су након Другог светског рата посмртни остаци Гоце Делчева из тада комунистичке Бугарске пренети у Титову Југославију и да су сахрањени у дворишту цркве Светог Спаса у Скопљу – у цркву која је до 1912. била главно место окупљања Срба верних Патријаршији и симбол отпора Бугарској егзархији.
Ово је урађено као једна од комунистичких активности у стварању нове македонске нације и грађењу лажног идентитета. Невероватно је да се преко пута саркофага Гоце Делчева налази гроб српског попа Константина Миновића кога су 1905. убили бугараши и коме је то и на гробноj плочи записано. Поменуту цркву су радо посећивали и Карађорђевићи, а први пут су је посетили након што су ослободили Скопље од Турака 1912.
Занимљиво је да је Гоце Делчев рођен у породици унијата који су касније приступили Бугарској егзархији.
[…] прећуткујући српске градитеље (античке, вмро-вске, титовске, натовске), чак и костурнице српских […]