На археолошком налазишту у североисточном Јордану откривени су делимично угљенисани остаци бесквасног хлеба који су испекли ловци-сакупљачи пре 14.400 година.
Научници су открили најстарији познати доказ да је човек почео да прави хлеб пре 14.000 година. Након анализе узорка, стручњаци кажу да је био прављен од више врста житарица.
Наши преци су га можда користили и да у њега ставе месо, па би пронађени узорак, осим што је најстарије пронађено парче хлеба, могао да буде и најстарији сендвич.
Пре овог открића, из Црне пустиње у Јордану, најстарији доказ о прављењу хлеба био је стар 9.000 година.
Пекари из каменог доба користили су брашно од дивљих врста пшенице и јечма, мешали га са удробљеним корењем биљака, додавали воду и онда га пекли.
„Ово је најранији доказ нечега што би стварно могли назвати кулинарством. Правили су хлеб и пекли месо од газела и других животиња, а то су касније користили да би направили оброк“, каже професор Доријан Фулер са Лондонског универзитетског колеџа.
Научници су такође открили две грађевине, од којих је свака садржавала велики кружни камин, где су и пронађени остаци хлеба.
Хлеб је дуго део људске исхране, али је мало тога познато о пореклу његовог прављења. Све до сада, најстарији доказ прављења хлеба потицао је са подручја данашње Турске пре 9.000 година.
Scientists just found the world’s oldest bread in an ancient oven pic.twitter.com/MhoA8gwjbu
— NowThis (@nowthisnews) July 20, 2018
Nacionalna geografija
