Према најновијој студији – керамичке посуде из XI и XII века пронађене у Јерусалиму, можда су биле прве ручне гранате које су коришћене приликом опсада овог града.
Археолошким артефактима заобљеног изгледа, са основом налик на конус који попуњавају многобројне полице музеја широм света, приписују се са различите функције и начини коришћења.
Њихова разноврсна употреба је добро документована, а нова анализа, поткрепљена са више доказа, потврђује још једну функцију ових посуда. Ношење експлозива!
Током најновијег испитивања научници су истраживали четири керамичке посуде пронађене на локацији „Јерменске баште“ код зидина Старог града Јерусалима. Стручњаци су детаљно проучавали и остатке који се налазе у њима. Анализе су откриле да се у једној посуди налази материја која се користила као експлозив.
„Ово истраживање је доказало разноврсност употребе ових јединствених керамичких посуда. То сада укључује и њихову употребу као експлозивних направа“, каже молекуларни археолог Сарнеј Мејтсон са Универзитета Грифит у Аустралији. „Ове посуде су описане за време крсташких ратова као гранате бацане на упоришта крсташа, које су производиле гласне звукове и блиставу светлост.“
Низом хемијских тестова, истраживачи су открили да три посуде највероватније садрже остатке уља, мириса и лекова, што се поклапа са очекивањима научника, када су овакве посуде у питању.
Четврта посуда – камени лонац са веома дебелим зидовима и без украса – садржао је остатке који су указивали на могућност складиштења хемикалија или хемијског експлозива. Сумпор је био један од састојака, заједно са живом и магнезијумом, пронађени у вишим нивоима него у другим посудама и околном земљишту.
Претходна истраживања су сугерисала да су лонци попут ове четврте посуде, можда садржала барут, измишљен у Kини током 9. века. Међутим, тим који стоји иза нове студије мисли да хемијска мешавина указује на другачију врсту експлозива.
„Ово истраживање је показало да није реч о баруту и вероватно се ради о експлозивном материјалу који је био локални изум“, каже Мејтсон.
Истраживачи не искључују друге потенцијалне начине на који је употребљаван четврти лонц: можда као извор горива за лампу или посуда чување за уља, јер је откривено присуство масних киселина.
Научници сматрају да је хипотеза о гранати „вредна даљег разматрања“, и то не само због облика, величине и дебљине посуде. Већ и због историјских извештаја о биткама, укључујући опсаду Јерусалима 1187. године. Где се спомиње употреба оружја сличног ручним бомбама, а откривени артефакти су заиста слични описима.
Овај налаз је још један део слагалице за истраживаче који изучавају на који начин су пре хиљаду година вођени ратови.
Оно што остаје неизвесно је – од чега су се тачно састојале ове средњовековне ручне бомбе. Научници су предложили да је то могла бити мешавина позната као грчка ватра, али њен тачан рецепт нико не зна.
„Нова истраживања ових посуда и њиховог експлозивног садржаја омогућиће нам да разумемо технологију средњовековног периода и историју експлозивног оружја у источном Медитерану“, истиче Мејтсон.
Истраживање је објављено у часопису ПЛОС Оне.
