У ОВИМ тешким и озбиљним временима емпатија је сигурно најважнија реч и осећање, то је оно што смо занемаривали кад смо имали „преча посла“, а данас се установило да су доброта људи, узајамно разумевање и поштовање оно најдрагоценије што нам је потребно академик Душан Ковачевић.
Наш најзначајнији савремени драмски писац, редитељ и сценариста антологијских филмских остварења која су обележила југословенску и српску кинематографију, завршио је снимање новог филма ироничног наслова „Није лоше бити човек“, који је у процесу монтаже. Како наводи, стицајем несрећних околности пандемије вируса корона, сада има времена да се филм заврши без журбе, и да се прикаже следеће јесени или зиме, када се поново буду стекли услови да се виђамо по позориштима, биоскопима, концертним салама, и кад се живот, према његовим речима, унормали. Главна тема којом се Ковачевић бави у новом филму управо су пријатељство и доброта, а на наше питање колико ће људи у овим тренуцима, када смо готово сви у кућној изолацији, постати свесни да су управо то најдрагоценије вредности које можемо да имамо, он каже:
– То осећање имамо као врсту сећања, слично је оном током бомбардовања 1999. године. Тада се, током три тешка месеца, појавила невероватна солидарност међу људима, и једна старовременска реч пријатељство, која је из разноразних разлога мало потиснута у други план или потцењена. Пријатељство је, како је својевремено говорио Брана Црнчевић, занат најстарији, тако да мислим да ће нам и ово време, које нас је на неки начин призвало памети, показати да постоје веће вредности од оних за којим смо трчали, а то су разумевање, пажња, саосећање према познатим и непознатим људима. Рекао бих да је за мене лично изузетно важно, и осећам се на известан начин поносним, јер је Србија у последњих тридесет година увек била вређана и потцењивана, што се она са овом савременом кугом бори на озбиљан, професионални и господски начин.
Извор: Новости
