Из густих шумадијских шума храста и липе помолила се недавно читава мрежа праисторијских насеља из бакарног, бронзаног, гвозденог доба, чија старост сеже до 5.000 година, и то на локалитетима Ђурђева Главица и Вишевац Градиште, које је до сада познато као родно место Карађорђа!
Ово откриће међународног тима, кога чине стручњаци Центра за археологију „Драгослав Срејовић“ Универзитета у Крагујевцу, као и Универзитета у Питсбургу (САД) и Универзитета Нортвест из Сијана (НР Кина), представљено је у Културном центру Раче (Крагујевачке).
Археолози су своја истраживања отпочели у склопу припрема за изградњу ауто-пута „Карађорђе“, а у сарадњи са Коридорима Србије и предузећем Хидропројект саобраћај, и током прве две фазе истраживања дошло се до изузетних резултата на територији Раче. Користили су, како, за Новости, каже др Мирослав Кочић, управник Центра за археологију „Драгослав Срејовић“, најсавременије методе, које су укључивале и ласерска скенирања из ваздуха.
И управо на тај начин, на месту где је рођен вођа Првог српског устанка, откривено је насеље са системом фортификације, са масивним бедемима од сухозида. Потом је пронађена и велика количина украшене керамике, као и метални предмети, како они који укључују остатке прераде метала, али и готови производи, попут бронзаних секира.
– То све овај локалитет датује у време које се пружа од другог миленијума пре нове ере до дубоко у први миленијум пре нове ере – објашњава Кочић. – Тренутно се припремају узорци за лабораторијска датовања ових локалитета у сарадњи са партнерима из Сједињених Држава.
Више од 50 локација: САМО на простору општине Рача током садашњих истраживања забележено је више од 50 археолошких локалитета, на веома малом простору. Међу њима има старчевачких, који припадају најстаријој земљорадничкој култури на нашим просторима и јављају се између седмог и шестог миленијума пре нове ере. Један од већих таквих је локалитет у Борцима. Центар за археологију „Драгослав Срејовић“ наставља истраживања у Шумадији, а нове пројекте ће подржати Министарство културе.
Иначе, за одавно познату локацију Градиште, народ је имао предање да је то митски град Голубан, док је Феликс Каниц претпостављао да је реч о још једном римском насељу. Међутим, ова нова истражива су показала да се, ипак, ради о огромном праисторијском утврђењу, које захвата шест хектара. Археолошка истраживања још трају на локалитету Вишевац Градиште, а и поред систематског узорковања материјала на простору целог утврђења, као и геолошким сондама, тачан карактер насеља и даље је обавијен велом тајне.
– Највеће изненађење и најзначајнији резултат систематског рекогносцирања је што смо само у кругу од једног километра око локалитета открили систем истовремених насеља која су несумњиво припадала и гравитирала ка овом локалитету, указујући на постојање веома густо насељеног и сложеног друштвеног система на овом простору – закључује Кочић.
Саговорник подсећа, и да је други локалитет, на Ђурђевој Главици, прелиминарно истраживао академик Никола Тасић, педесетих година 20. века, и потврдио постојање слојева из енеолитског периода:
– Тренутним систематским истраживањима показало се да заправо представља утврђење, са значајним земљаним радовима – наставља Кочић. – Популација која је ту живела пре пет хиљада година је модификовала сам врх узвишења Ђурђева Главица сасецањем стенске подлоге, чинећи већ стрму падину још неприступачнијом. Ископавањем сектора који се налази управо на вештачки направљеној падини откривени су ровови за темеље и рупе за стубове, показујући да је цело насеље било опасано и палисадом као додатним одбрамбеним елементом.
Дигитални музеј Шумадије: Центар за археологију „Драгослав Срејовић“ и Културни центар Кнић улазе у заједнички пројекат прављења дигиталног музеја Шумадије – открива др Мирослав Кочић. – Реч је о порталу који ће презентовати археолошко и културно наслеђе овог дела Србије, са нарочитим акцентом на презентацији која ће бити на кинеском, уз остале светске језике. Наиме, ово ће бити једна од првих презентација нашег наслеђа на кинеском.
Међу артефактима пронађеним на том локалитету су алати за обраду текстила и коже, што указују на специјализацију у производњи вредног ресурса у праисторији, наглашава саговорник, и додаје:
– Богати украси на посудама указују да је популација тог насеља представљала популацију која је позната под именом Вучедолска култура, која је цветала између 3100. – 2400. године пре нове ере, али са јаким присуством традиција истовремених култура из централне Европе – Баденске културе, као и културе Коцофени присутне у Румунији.
Систем праисторијских утврђења који се сада појављује у Шумадији је, према мишљењу саговорника, од велике важности за науку и разумевање развоја друштвене организације у Европи, и представља, осим научног и туристички потенцијал.
Новости