Библијски археолози су вековима узалуд трагали за остацима Соломоновог храма, легендарног јерусалимског светишта које је у 1Цар 6 детаљно описано. Несумњиво да овај градитељски подухват библијски приповедач представља као један од највеличанственијих подвига цара Соломона. Још веће изненађењe представља што ниједно ископавање које је на храмовном брду Јерусалима, месту на које библијски текст смешта ову Соломонову грађевину, није нашло остатке те грађевине – наравно, вероватно због тога што на овој локацији ископавања нису ни могућа.
Срећом, неколико храмова из времена Гвозденог доба пронађено је на Леванту, а њихови остаци показују убедљиве сличности са библијским описом храма цара Соломона. Захваљујући овим проналасцима, ми добијамо ванредне увиде у архитекстонску величину грађевине која се уздизала на врху јерусалимског храмовног брда пре више од 3000 година.
Како извештава археолог Џон Монсон (John Monson) најближа позната паралела храму цара Соломона је храм ’Ain Dara hram у северној Сирији. Његова древност, његова величина, архитекстонски образац и декорација веома су слични ономе што налазимо у библијском наративу који описује Соомонов храм. Заправо Монсон је идентификовао више од тридесет архитекстонких и декоративних елемената рапоређених на структури ’Ain Dara који се јављају и у библијском опису Соломоновог храма.
Сличност између ’Ain Dara храма и храма описаног у Светом Писму заиста је упадљива. И једна и друга зграда су биле подигнуте на вештачким платформама које су постављене у близини великих, престоних, градова. Грађевине су, такође, имале сличну троделну структуру: улазни трем који је подигнут над стубовима, главну дворану светишта (дворана ’Ain Dara храма је подељена на предворје и главну просторију), а онда иза ограде се налазио узвишени олтар или Светиња над светињама. Такође, обе су са три стране биле окружене низом грађевинама на спрат у којима су биле смештене келије за служитеље и култну послугу.
Чак и декоративни план ’Ain Dara храма и храма описаног у Светом писму су слични: на површини храм, са обе стране (споља и изнутра) ’Ain Dara храма изрезбарене су знаменитости, митске животиње (херувими и сфинге), флорални геометријски облици, исти облици према 1Цар 6:29 украшавали су и храм цара Соломона.
Међутим, датирање ’Ain Dara храма обезбеђује најубедљиви доказ аутентичности библијског храма цара Соломона. ’Ain Dara храм првобитно је изграђен око 1300. год. пре Хр. и функционисао је више од пола миленијума, све до 740. год. пре Хр. Структура и декорација овако величанственог храма без сумње је надахнута феничанским градитељима и занатлијама који су градили и Соломонове велике грађевине у 10. в. пре Хр. Као што запажа Лавренс Стаџер (Lawrence Stager) са Харвард Универзитета (Harvard University) постојање ’Ain Dara храма доказује да библијски опис Соломоновог храма није анахронизам утемељен на познијем храму ни књижевна фикција. Структура, величина, датирање и архитекстонски детаљи погодни су да се закључи да је предање сакралне архитектуре из северне Сирије (и вероватно Феникије) било присутно током периода од 10. до 8. в. пре Хр.
Извесне каракеристике ’Ain Dara храма, такође, омогућују драматичне увиде у вези са концептом божанства и храма на древном Оријенту, односно пружају увид у веровање о храму као месту божанског обитавања. Изразбарена милиментар-по-милиматар, на прагу и улазу ’Ain Dara храма налазе се два гигантска стопала. Једно стопало је представљало улаз у предворје светишта, а друго (које одговара десној нози) налази се око девет метара даље. Свако стопало дуго је око 90 сантиметара и имало је за циљ приказивање присуства божанства у храму, како он или она, улази у храм и приближава се свом престолу у Светињи над светињама. Заиста, величина стопала од 0,9 м указује на божанство које је било високо скоро 20 метара! У Соломоновом храму, присуство масивног престола означено са два гигантска херувима чији је распон крила био већи од пет метара (1Цар 6:23–26) можда показује да су Јевреји замишљали свога Бога, Јахвеа, на сличан начин.
