Да би неко живео квалитетно мора имати и квалитетне односе са људима, мора бити повезан са њима једном врстом љубави. И то је најважније, јер је љубав алтернатива усамљености.

Колико само младих данас тумара нашим улицама усамљено, „тупих“ погледа и са осећајем да их нико не схвата, не чује и не воли – не зна се поуздано. Колико се њих сличних „теши“ крај компјутера са виртуленим пријатељима – наслућује се. Тек, о проблему усамљености међу младима се све ћешће може чути из уста забринутих стручњака. Процењује се, иначе, да је од 10 до 15 одсто светске популације хронично усамљено, што је између 29 и 45 милиона људи, а и у последње време, научници откривају све више социјално изолованих особа на свим странама света.

Усамљеним особама недостају неке важне међуљудске везе и особе с којима могу бити истински блиске и отворене а не број људи којима су окружени па заблуда да усамљени људи не могу имати велики број пријатеља само успорава разресење овог проблема.
Колико је ова „бољка“ била непозната пре четири, пет деценија сведочи и чињеница да се у стручној литератури све до 1969. године термин „усамљеност“ скоро и није могао пронаћи. Када је раних ’70-их тадашњи професор са Одсека за психијатрију на Харварду, доктор Роберт Вајс почео да истражује ову тему, открио је да се четвртина испитаника осећа усамљено. Данас би та слика вероватно деловала још поразније, јер ова савремена ”бољка”, чини се, сваким даном “нападне” по неког новог, док су “на удару” све више млади.

Усамљеност опасна у студентском периоду

Психотерапеут Зоран Миливојевић објашњава да је усамљеност специфично осећање да нисмо са оним људима са којима бисмо желели да будемо, са којима смо емоционално повезани или најкраће речено са људима које волимо. Како наводи, важно је увидети разлику да бити сам и бити усамљен није исто, јер бити сам може бити и веома пријатно. Многи људи посебно они који су током дана у интензивном контакту са другим људима просто вапе да буду сами. Такође, могуће је бити усамљен и када је неко окружен великим бројем људи. “Студентско доба је, управо, доба када се млади интензивно друже, јер тако задовољавају многе своје потребе, које су у складу са развојном фазом. Међу другим студентима и студенткињама се проналазе пријатељи, емоционални партнери, добијају се различите потврде идентитета и друштвене улоге. Управо је у том периоду дружење важно и зато је тада хронична усамљеност велики проблем”, упозорава он. Како још додаје, усамљеност је проблем првенствено оних који су напустили свој град и самим тим и људе које воле, а обрели се у неком универзитетском центру. Тада понекад настају проблеми бити прихваћен од “домородаца”, који су често аристократски узвишени и арогантни. Већина обично успе да се адаптира и у новој средини окружи неком групом важних људи. Међутим, истиче наш саговорник, постоје и они који немају довољно социјалних вештина, спретности и који стоје са стране и осећају стид да приђу и да се упознају. Они мисле да је велики ризик од тога да буду одбијени, неприхваћени и зато време проводе у самоћи, борећи се са својим осећањем усамљености.
Миливојевић верује да је данашње стање такво какво је, јер живимо у условима у којима су људи све више усмерени на саме себе, своје циљеве, породицу и немају времена за дружење. Он објашњава и да када се тешко живи и када од других зависи преживљавање, тада настају снажне емоционалне везе, које се дуго негују. “Али када смо преживели, постаје важан квалитет живота и уживање. Мења се природа међуљудских односа, па људи почињу једни друге све више да користе као објекте. Због тога данас живимо у друштву које је отуђено, у којем се повећава дистанца и односи постају усмерени ка кракторочним циљевима. Младим генерацијама које не знају како је било некада је просто немогуће да замисле да може и другачије”, закључује он.

Миливојевић као један од највећих узрока за усамљеност код омладине види и њихово веровање да немају перспективу, било да је то јер не виде како да остваре постављене циљеве, или што уопште не знају како да их зацртају. Наш саговорник “не предвиђа” светлу будућност. Чини му се, како каже, да су друштвени услови такви да ће се повећавати индивидуализам, дистанца, али истовремено и нека врста хедонизма. Људи ће бити упућени једни на друге кроз забаву, која ће, такође, бити помало празњикава, сматра он. Ипак, истиче следеће, што је уједно и порука за младе: “Најважније је да схвате да је живот нешто друго од онога што виде на екранима телевизора и компјутера. Као што порнографски филмови и садржаји не могу да замене праву блискост и интиму, тако ни виртуелни пријатљи не могу да замене праве пријатеље. Људи треба да се труде да користе технологију, а не да технологија користи њих. Да би неко живео квалитетно мора имати и квалитетне односе са људима, мора бити повезан са њима једном врстом љубави. И то је најважније, јер је љубав алтернатива усамљености”.

Није за све крив Фејсбук

Како психолози наводе, свакако да савремени начин живота, нове друштвене вредности, али и модерне технологије утичу на смањење реалних социјалних контаката и дружење у стварном животу. Ипак, саме по себи виртуелне социјалне мреже нису ни добре, ни лоше и различито могу утицати на различите младе особе. Према неким истраживањима и теоријама, особе које у стварном животу имају више пријатеља и које су отворене могу, чак, и профитирати од социјалних мрежа, док неке друге теорије сматрају да овај облик комуникације више одговара повученим и стидљивим собама, јер им интернет окружење пружа осећај веће контроле над комуникацијом.

Усамљеност је сложен феномен и искуство које доживе мање више сви људи у неком периоду свога живота. Код младих она може имати различите узроке, објашњавају психолози. Под одређеним околностима може бити очекивана реакција, али је и знак емоционалне патње која може водити озбиљним психолошким проблемима. Одрастање у нестабилним условима, почев од ширих друштвених прилика, па све до специфичних породичних околности и односа између детета и блиских особа, може да услови појаву одређених ставова и неповерења према другима, али и према себи. Такође неки изненадни стресни фактори могу утицати на повлачење у себе и осамљивање. Млади су током развоја и формирања идентитета често склони да на стресне ситуације реагују повлачењем, иако имају изражену потребу за контактом са вршњацима.

Усамљеност се не може решити повећањем броја пријатеља, већ квалитетом везе са њима, упозоравају психолози. Она утиче на целокупан квалитет живота младе особе и чини их рањивијим у односима са другима, а некада и под већим ризиком за прихватање негативних облика понашања и деловања. Усамљенима може помоћи и особа из окружења, јер је некада довољна и само једна особа, коју осећамо блиском и која има разумевања за нас. Ипак, психолози упозоравају, треба препознати и када је потребна стручна помоћ и рад на промени ставова и понашања, као и учење одређених социјалних вештина.

Усамљеност лоша за здравље

Током једног истраживачког подухвата прошле године, научници са Универзитета у Чикагу дошли су до закључка да је усамљеност подједнако штетна за здравље као и пушење. Према њиховом мишљењу, недовољно дружења са другима, не само да људе чини несрећним, већ утиче и на њихово физичко и ментално здравље. Тај осећај одбачености и изолованости повећава крвни притисак, стрес и могућност добијања Алцхајмерове болести. “Усамљени људи су лошијег здравља. Они мање вежбају и чешће одустају. Једу више калорија. Утеху проналазе у масноћама и шећеру, и све то смањује отпорност организма“, објаснио је професор Џон Кациопо, који је, иначе, водио истраживање.

Међу Енглезима усамљенији млађи људи

Да су млади људи усамљенији од старих показало је истраживање британске Фондације за ментално здравље, којим је почетком године било обухваћено 2.256 особа, а пренели су енглески медији. Како су саопштили стручњаци укључени у овај пројекат, усамљеност је последица крупних промена у савременом начину живота. Открили су да се сваки десети Британац осећа усамљеним, док генерално њихова нација показује тенденцију све мањег дружења и веће посвећености послу. Чини се, најалармантнији међу свим, био је податак да се 60 одсто испитаника старих између 18 и 34 године повремено осећа усамљеним, док код старијих од 55 година тај проценат износи 35 одсто.

 

 

Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД

fokus.org.rs

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име