Неки од злочна које је ова јединица починила током Другог светског рата се сматрају најгорим у историји.
Према проценама током Другог светског рата животе је изгубило преко 100 милиона људи широм света. Ипак међу најбруталнијим операцијама које су се десиле у периоду од 1939. до 1945. године, истиче се она коју је предводила јапанска царска војска из тајне јединице за биолошко ратовање 731 на тлу Kине и југозападне Азије.
Упркос чињеници да је формирана као агенција за истраживање јавног здравља, ова јединица је била одговорна за неке од најозлоглашенијих ратних злочина и експеримената на људима пре него што је и званично разбијена 1945. године. Процене су да број оних који су убијени током њихових експеримената или повезаних програма износи око пола милиона.
Зашто?
Целокупно истраживање Јединице 731 је било посвећено развијању оружја за масовно уништење, како би га употребили против кинеског становништва, а вероватно и америчких и совјетских снага – ако за тим буде било потребе. У том циљу су на десетине хиљада заробљеника подвргли низу бруталних тестова широм Манџурије.
Да би створили што смртоносније болести, лекари су пратили пацијенте и из оних који би се најбрже разболели и преминули узимали крв уз помоћ које су заражавали нове заробљенике. Kада је бацил куге био узгојен до онога што се сматрало довољно смртоносним, последња генерација жртава је била изложена огромном броју бува. Буве су затим спаковане и запечац́ене унутар бомби. Дана 4. октобра 1940. године јапански бомбардери су их избацили изнад кинеског села Kуџоу, након чега је од ове заразне болсети преминуло више од 3.000 становника.
Постоји сумња да је пред крај рата Јапан планирао да бомбардује и Америку овим бувама, али за то никада нису добили прилику. У августу 1945. године, након што су и Хирошима и Нагасаки бомбардовани, совјетска армија је напала Манџурију и потпуно уништила јапанску војску, а цар је преко радија објавио капитулацију. Већина њихових докумената је спаљена, а услед недостатка доказа већина истраживача из Јединице је избегла казну.
1. Вивисекција на живо
Kако је ова јединица настала са циљем да истражи природу болести и повреда задобијених приликом оружаних сукоба, један њен огранак је временом решио да оде корак даље и посвети се посматрању повреда и тока болести код живих и здравих пацијената. У почетку су то били добровољци из редова јапанске војске, али како су експерименти достигли неслућене размере – јединица се окренула проучавању на кинеским ратним заробљеницима и цивилима.
Методе проучавања у овим експериментима су биле варварске. Вивисекција је рађена без анестезије, а хиљаде мушкараца, жена и деце су претходно заражавани болестима као што су колера и куга. Поред тога, забележени су и случајеви када су субјектима амутирани удови и потом причвршени за неку другу страну тела, како би научници испитали циркулаторни систем човека.
2. Тестови са оружјем
Ефикасност оружја је била од кључног интереса за јапанску војску. Да би утврдили на које све начине и како се могу најбоље искористити – на пологонима су окупљали заробљенике и пуцали из ватреног оружја, а потом упоређивали њихове ране и повреде. Ефикасност бајонета, мачева и ножева је такође проучавана на овај начин, а жртве су у овом случају везивали.
Такође, проучавани су и ефекти великих Г-сила, тако што би у велике центрифуге смештали људе и пратили до које максималне брзине могу да издрже а да не изгубе свест или умру.
3. Загревање промрзлина
Један од истраживача из ове јединице се посебно интересовао за хипотермију. Стога је удове заробљеника потапао у канту пуну леда све док им се рука или нога не смрзну и док их не прекрије слој леда. Након чега је испробавао различите методе за брзо загревање смрзнутих делова, укључујући и поливање врелом водом или употребу ватре.
4. Експерименти са сифилисом и присилне трудноће
Једна од највећих претњи сваке војске још од периода древног Египта су биле венеричне болести, стога не чуди да се и јапанска војска заинтересовала за изучавање симптома и могућих третмана сифилиса. Да би открили све његове тајне, заражавали су људе тако што су мушке затворенике терали да силују друге и у већини случајева нису примењивали никакве третмане – како би испратили ток болести.
Осим у експерименту са сифилисом, силовање примењивано и како би насилно оплодили жене, а потом над њима и њиховим фетусима вршили експерименте са оружјем, заразним болестима и промрзлинама.
Александра Цветић
Национална географија
