Туристичко путовање током годишњег одмора се на различите начине повезује са квалитетом нечијег живота. Главни разлог је што путовање садржи могућност за одмор и за забаву. Када се оде на неко ново лепо место људи су окренути спољашњем свету, упијају нове садржаје који истискују њихове уобичајене менталне садржаје и мењају им менталне токове. Људи излазе из образаца својих свакодневних дужности и обавеза тако да им се мења расположење, опуштају се, баве забавним активностима, ослобађају се свакодневног стреса што свакако добро утиче на њихову физиологију.
Сам годишњи одмор, заправо, започиње пре стварног почетка: неки људи планирају и маштају о свом годишњем одмору месецима унапред. Што је особи важнији годишњи, то ће бити узбуђенија око њега. У неким случајевима, нарочито када су деца у питању, ишчекивање путовања на неко жељено одредиште постаје права путничка грозница.
Путничка грозница
Добра илустрација путничке грознице је такозвани „сафаризам” који је крајем 19. века описан код неких енглеских лордова. Њихова страст је био лов, а врхунски доживљај је био одлазак у Африку, на вишемесечни ловачки сафари. „Сафаризам” се односио на појаву да су се ови озбиљни и уштогљени одрасли људи, месец или два пре одласка на сафари, у својим домовима облачили у сафари одећу, стављали сафари шлемове, лежали са својим пушкама на теписима и нишанили у замишљене животиње. Другим речима, понашали су се као деца, што је заправо изражавање њиховог „унутрашњег детета” које је било у веома великом контрасту са начином на који су се уобичајено понашали.
Док је путничка грозница крајност, истраживања су показала да се већа узбуђеност испољава пре туристичког путовања него на самом путовању. Више спроведених истраживања углавном на холандској и немачкој популацији показало је да када се тражи повезаност туристичког путовања и осећања задовољства и среће пре, током и након путовања, да је индекс задовољства највећи пре путовања. Другим речима, током припрема за путовање ми маштамо о идеалним сценаријима за време путовања и радујемо се, а када се суочимо са реалношћу индекс задовољства се смањује. То можемо упоредити са читањем неког романа и накнадног гледања екранизоване верзије тог истог романа. Током читања ми стварамо своје слике на основу прочитаних речи које су већини људи много боље од онога што је за њих неко други припремио и омогућио им да гледају.
Туристичка путовања нису увек пријатна тако да постоји и израз „туристички стрес”. Млада жена која путује са својим вереником има сасвим различит доживљај летовања од онога када путује са двоје мале деце и мужем. У већини случајева путовање је у првом случају много опуштеније и дозвољава више уживања него што је то у другом случају где је присутан „туристички стрес”.
Занимљиво је питање какав је индекс задовољства оних који су имали опуштено туристичко путовање у данима када се врате са пута. У односу на оне који нису путовали током годишњег одмора, путници имају значајно већи индекс задовољства, али само до две седмице након повратка. Убрзо након тога они се по свом степену задовољства изједначују са онима који нигде нису путовали. То се објашњава тиме да убрзо по повратку са путовања људи упадају у своје свакодневне колотечине које чине да њихова сећања о лепим тренуцима са путовања почињу да бледе и да се њихови ментални токови баве свакодневним садржајима.
Већа корист од краћих предаха
Када људи проведу дуже време на опуштеном летовању то је свакако корисније за њихово тело и здравље него када проведу само пет или седам дана. Интересантно питање јесте колико дужина нечијег боравка на путовању утиче на степен његовог задовољства након путовања. Могли бисмо претпоставити да дужа путовања, на пример релаксирано летовање од три седмице, утичу да људи буду дуже време задовољни након повратка са пута. Међутим, истраживања су показала да није тако. И они који су краће време провели на путу и они који су провели дуже време по повратку се релативно брзо враћају у колотечину свакодневице, тако да задовољство оних који су дуже летовали не траје дуже од оних који су краће били на путу. Имајући то у виду, можда је боље ићи на два или три релативно краћа путовања, са размацима, него на једно дуже. Наравно, ко то може себи да приушти.
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
politika.rs