Тробојка је застава која је мање или више подједнако подељена (водоравно, усправно или укосо) на три дела различитих боја. Тробојка не мора искључиво да означава да су само три боје на застави, јер се осим њих може наћи грб или амблем те државе.

Једна од најстаријих тробојки и најстарија тробојка данас у употреби је застава Холандије, а једна од првих вертикалних тробојки је застава Француске. Такође, и застава Србије је тробојка која се састоје из водоравно положених боја: црвено, плаво, бело. Уједно, то су и боје панславизма.

Тробојка је настала у 16. веку као симбол републиканизма, слободе и револуције. Вертикалне тробојке Француске, Италије, Румуније, Мексика и Ирске су први пут усвојене формирањем независних република у периоду од Француске револуције до Револуције 1848. године, са изузетком ирске тробојке, која је усвојена тек 1919.

Историјат

Прва (хоризонтална) тробојка која је и асоцијација на републиканизам је наранџасто-бело-плава Принчева застава, коју је од 1579. користио Вилијем И Орански у Осамдесетогодишњем рату, успостављајући независности Холандске републике од Шпанског царства. Застава Холандије инспирисала је и француску и руску заставу, што је заузврат инспирисало многе даље тробојне заставе у другим земљама.

Иако није прва тробојна застава, свакако једна од најпознатијих у свету је чувени француски „триколор“. Плаво-бело-црвена застава Француске усвојена је 1790. током Француске револуције. Заснована је на једноставном дизајну и била је лака за конструисање, стајавши у потпуној визуелној опозицији са тада актуелним компликованим краљевским заставама.

Са формирањем француске републике након 1795. године, револуционарна тробојка је извезена и постала је шире прихваћена у Европи.

На тај начин, тробојка је постала формат многим модерним европским националним заставама – од Италије, Немачке, Ирске, Белгије, Румуније, Бугарске, Молдавије, али и других земаља широм света као што су Индија, Камерун, Чад, Обала Слоноваче, Габон, Гвинеја, Мали, Нигерија…

Зелено-бело-црвена тробојка остала је симбол републиканизма током 19. века и усвојена је као национална застава од стране више држава након Револуције 1848.

Тробојна застава Немачке (црно-црвено-златна) настала је као застава револуционарног, антимонархистичког покрета из 1830-их, а касније ју је усвојила републиканистичка буржоазија. У почетку је била незаконита у Немачкој конфедерацији, али је усвојена као национална застава на франкфуртском парламенту 1848/9.

Застава Белгије представљена је у сличном контексту 1831. године, њене боје су преузете са заставе коришћене у брабантској револуцији 1789.

Прва национална застава Новог света инспирисана овом симболиком била је застава Мексика, усвојена када је прво Мексичко царство 1821. стекло независност од Шпаније.

Након 1848. године, младе републичке националне државе наставиле су да бирају триколор заставе, али сада изражавајући више осећај национализма или етничког идентитета него антимонархизма.

Насупрот томе, руска застава је усвојена од стране руског царства крајем 17. века и иако је можда била инспирисана холандском тробојком, а можда и није, јер никада није имала никакве републичке импликације.

Године 1999. црвено-зелено-плава тробојка предложена је као застава Марса. Овај дизајн симболизује слободу, а такође и трансформисање Марса од стране човечанства са црвене планете у зелену и, на крају, у плаву планету сличну Земљи.

Српска тробојка

Сретењски устав из 1835. је описивао српску заставу као црвено-бело-плаву (челикастоугаситу) тробојку. Боје заставе су засноване на основу боја српског народног грба код кога је боја штита црвена, боја крста бела и боја оцила метално плаве боје.

Због притиска на Кнеза Милоша Обреновића од стране Русије и Османског царства, Устав је повучен, а застава је морала бити промењена. Кнез Милош се заједно са Димитријем Давидовићем и Јаковом Живановићем определио за заставу која ће пратити боје српског народног грба, али је распоред боја промењен на црвено-плаво-бели.

У склопу прерастања Србије у државу, као и постепеног осамостаљења од Турске царевине, књаз Милош Обреновић је почео да истиче и националну заставу. Протестима царске Русије код турског султана, да му застава личи на француску, књаз се оправдавао тиме, да је заставу истицао „само ђумрука ради“. Наравно као и увек уз своје објашњење и извињење послао је врећу дуката султану да га умири. Султан је одлучио да српску заставу дефинише ферманом (указом). И тада је рекао да су српске боје црвена, плава и бела. За плаву боју употребљен је израз „челикасто плава“. Док је та боја попримила крајњи распоред, умногоме је мењана, али су боје остајале махом исте. У време доношења устава из 1903. било је предлога за повратак на распоред боја из 1835. ради њихове боље видљивости, али пошто се постојећа застава већ дуго користила, није дошло до промене.

У време СФРЈ, СР Србија је имала, сада већ традиционално „српске боје“ на застави, којој је додата црвена звезда петокрака у средини. Горњи крак петокраке је улазио до пола у црвено поље. Петокрака је била опшивена златном траком да би се разликовала пре свега на црвеном пољу.

Од 1991. усвојена је нова застава Републике Србије. Скинута је петокрака, а застава је сада поново добила традиционални распоред: црвено-плаво-бела.

Последња (актуелна) верзија српске тробојке датира из 11. новембра 2010. Реч је о тробојци хоризонтално поређаних поља истих висина црвене, плаве и беле боје, која је преко све три боје добила тзв. Мали грб Србије, померен са центра ка јарболу за једну седмину укупне дужине заставе.

 

 

bastabalkana.com

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име