Почело је са мајицом старом 1.800 година. Археолог Ларс Холгер Пило посматрао је своје колеге како изучавају древну тунику пронађену након топљења једног леденог слоја на планини Ломсегги у Норвешкој. Пило се питао шта би још могло да „исплива“ и шта би још могао да пронађе.
Док је остатак тима паковао тунику, он и још један археолог удаљили су се од групе. Ходали су пратећи ивицу леда који се топио. Пило је убрзо схватио да гледа у поље пуно предмета који стотинама година нису видели Сунце. Поломљене санке, алати и други предмети стари готово 2.000 година, коришћени у свакодневном животу, лежали су да површини леда отопљеног услед глобалног загревања.
„Знали смо да смо открили нешто заиста посебно“, рекао је Пило, водећи археолог на пројекту Археологије ледника у Опланду у Норвешкој.
Вест о великом открићу је обишла свет, а 15. априла стигао је и чланак објављен у научном часопису Antiquity, који објашњава шта је уследило након открића више од 1.000 артефаката, буквално, замрзнутих у времену.
Предмети су датовани од око 300. до 1500. године нове ере, и откривају причу о планинском прелазу који је био витални коридор за досељенике и пољопривреднике који су се сезонски кретали од вечито хладних насеља уз реку Ото у јужну Норвешку до летњих фарми. Ови путници су иза себе оставили готово све, од потковица до кухињског прибора.
Ови ледници се налазе на великим надморским висинама и нису исти као њихови већи рођаци, глечери. Објекти замрзнути у глечерима се временом уситњавају унутар те покретне ледене масе. Ови ледници се не померају, и тако артефакте чувају на једном месту – у одличном стању, све док се лед не истопи.
Пило, водећи аутор истраживања, и његове колеге, радио-карбонском анализом предмета открили су да је људска активност на том подручју почела око 300. године нове ере, у време када су добри климатски услови довели до пораста становништва на том подручју. Путовања током викиншког периода досегла су врхунац око 1000-те године, а због економских и климатских промена, њихова моћ почела је да опада и пре него што је црна смрт опустошила Норвешку 1340-их година.
Занимљиви артефакти
Предмети пронађени на прелазу Лендбреен укључују бројне свакодневне предмете за које је Пило могао да претпостави чему су служили. Међутим, ту се нашао и један мали дрвени предмет који је, до излагања у музеју, био права мистерија. Када је видела мали дрвени предмет, једна старија жена понудила је објашњење,
Комад дрвета, стар 1.000 година и направљен од смреке, вероватно је коришћен као „чеп“ за овчије виме, како јагањци не би пили млеко, да би људи могли да га користе за себе, објаснила је. Наиме, жена која је тридесетих година живела на фарми, рекла је да је њена породица у исте сврхе користила предмет веома сличан овом.
„Жила куцавица“
Каснијом анализом, археолози су схватили да овај прелаз нису користили само пољопривредници који су сезонски користили земљиште. Пилов тим открио је да су неке сложене стенске формације дизајниране тако да помогну људима да се снађу на непознатом терену, нешто као саобраћајни знаци или путокази. Присуство потковица, па чак и делова коњских запрега, даје уверљив доказ да је овај пут био „жила куцавица“ хиљадама година – чинећи овај норвешки прелаз првим те врсте у северној Европи.
„Слабљење економије почело је пре пандемије црне смрти, али за то немамо добро објашњење“, каже Пило. Али златне године прелаза подударају се са временом повећане трговине и урбанизације у том крају. Логично је да им је требао пут којим би брзо прешли преко планине.
Ови артефакти се данас чувају у огромним замрзивачима, а Пило је наставио своја истраживања ледника у Норвешкој.
„Понекад у шали кажем да је лед времеплов. А то заправо и није шала. Лед заиста преноси предмете у наше време“, каже Пило.
