Све мање делимо
она наша ћутања,
Уместо колача,
на столу почивају убуђале мрве и рупе од ножа
Све чешће губим
присутност твоју
у онај најтежи модри сат
пред зору
када ме страхови пробуде.
Нема те
да ми умириш дисање.
Одавно те не досежем у времену
Простор међу нама је утишани одјек
Колико год да га обликујем
Он се отима и клизи
кроз све пукотине које нађе
.
Све мање се осећамо.
Све мање се сећамо.
Мене нема и кад тебе има.
nekazano.me
