Зеленоока, сваки тренутак проведен са тобом
за мене је вечност.
И смарагдна језера твојих очију
неће пресушити никада.
Свакога јутра у њих се улију
моје две сузе понорнице.
Боже, чиме сам заслужио
ову тиху срећу која траје?
И да ли је то срећа
што се љубав зове?
Бежим у сне,
јер те још нема у сновима.
Тамо сам слободан.
Ти знаш да ћеш бити моја.
Ја теби изгледа припадам.
За сада довољан је осмех
и твоја близина.