Зеленоока, сваки тренутак проведен са тобом

за мене је вечност.

И смарагдна језера твојих очију

неће пресушити никада.

Свакога јутра у њих се улију

моје две сузе понорнице.

 

Боже, чиме сам заслужио

ову тиху срећу која траје?

И да ли је то срећа

што се љубав зове?

 

Бежим у сне,

јер те још нема у сновима.

Тамо сам слободан.

 

Ти знаш да ћеш бити моја.

Ја теби изгледа припадам.

За сада довољан је осмех

и твоја близина.

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име