Скоро увек кроз историју Хришћанства а нарочито у нашој вери — Православној, Бог је људима откривао на Богом дане начине да у Свету постоје и да су постојали људи који су живели Ангелским животом. Нису били монаси већ су ту битисали непосредно са народом и искушењима која су некада засигурно и већа од оних иза манастирских зидина. Један од њих је и јуродиви човек, Тиле Богомољац.
Речи, самог Господа нашег Исуса Христа, „Ви сте светлост свијету, не може се град сакрити кад на гори стоји. Нити се ужиже свијећа и меће под суд него на свијетњак, те светли свима који су у кући. Тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима, да виде ваша добра дјела, и славе Оца вашега који је на небесима.“
Оне се односе на све свете људе у нашем православљу, који су живели еванђелским животом. Увек је у историји православне цркве, било и биће до краја, људи који су живели вером, и у вери и само за њу, и дисали светим јеванђељем. Подвиг чистоте духовне и телесне тешко је било носити увек, а нарочито у ово наше, рекло би се предантихристово време.
Нарочито подвиг јуродивости који су само изабрани од Бога могли и били кадри носити, по речима апостола Павла „Јер је лудост Божија мудрија од људи и слабост је Божија јача од људи, него што је лудо пред свијетом то изабра Бог да посрами јако.“Нико нека се не вара, ако ко мисли међу вама да је мудар на овоме свијету, нека буде луд да буде мудар“.
Житије о овом човеку Божијем је доживело четири издања. Глас о њему на чијем гробу, и чијим молитвама постоје већа забележена исцељења, обишло је скоро читаву васељену, од америке до Аустралије.
