Први светски рат и недела непријатеља Србије нанели су Јовану Цвијићу толико бола да је у једном тренутку помишљао да се повуче у манастир Студеницу и ту ради на добробит науке и своје земље. По објави рата, с престолонаследником и Владом Србије, из Београда је отпутовао у Ниш, а затим, за потребе војске и владе, обављао различите задатке. Поред осталог, стављен је на располагање француском генералу Сорају и извесно време је провео с њим у Солуну, одакле је отпутовао у Нојшател и Париз. Војску Србије је високо уважавао, јер је знао њене бројне подвиге, али и страдања. Третирао је као значајну снагу нашег народа, високо ценио њену делатност, одважност и подухвате. Истицао је да су неки официри своје интелектуалне, умне и физичке снаге, и поред тешког војничког живота, рата и неизвесности, усмеравали ка напретку Србије и њеног народа. Добар однос имао је и према краљевској породици, посебно према престолонаследнику Александру Карађорђевићу, који је познавао нека Цвијићева научна дела, присуствовао неким његовим предавањима и именовао га за председника Српске краљевске академије.
Када се назрео почетак краја Аустроугарске, посебно после пробоја Солунског фронта, Јован Цвијић је своје задовољство изразио на посебан начин. Двадесет трећег септембра 1918. године, упутио је регенту Александру Карађорђевићу телеграм (депешу), честитајући му победу и изложивши идеје за будући рад и устројство државе. Телеграм гласи:
„Његовом Величанству, Престолонаследнику Александру,
С највећом радошћу Вам честитам као команданту славне војске која садашњим огромним напором расправља са своје стране потпуно целокупно народно питање. Није без основа нада да ћете ових дана ући у Софију и да ће Аустријанци евакуисати Србију из невоље и из политичких разлога. За потпуно постигнуће националних резултата и за реконструкцију наших земаља апсолутно је потребно да политички представници Србије заузму достојанствен став, то јест да напусте став сервилности и пандурства. На крају крајева то чине честити и лојални људи. Да партијске креатуре не уносе режим експлоатације становништва у повраћене крајеве. Место нерада и нереда, који данас влада у спољној политици организовати све људе способне за политички и национални рад, определити им врсту рада, дати одређена упутства, водити контролу да они то врше. Ради тога образовати Министарство националне концентрације од најбољих људи из Скупштине, ван Скупштине и од Југословена, које ће, остављајући на страну расправљање старих рачуна, конструктивно радити. Моменат је за ово најповољнији. Наишли бисте на најбољи пријем и потпуну потпору западног света и Америке. Крунисали бисте једним актом велике политичке мудрости Ваше досадашње напоре. Вама одани Јован Цвијић.”
Стеван М. Станковић,
Београд
Политика
