Први светски рат донео је технолошке иновације као што су тенкови, пламенобацачи, ручне гранате, трасирна муниција… и лажно дрвеће.
Оваква стабла су током самог рата називана осматрачким дрвећем и била су постављана у шумама дуж линије фронта како би се у њима скривали војници и одатле пратили понашање непријатеља.
Французи су први употребили једно овакво стабло 1915. године, онда су томе подучили Енглезе, али ни Немци нису губили време да се прикључе. Израда и постављање лажног дрвећа била је дуготрајан и минуциозан процес, јер је због непосредне близине борбених линија све морало да буде обављано у тајности.
Инжењери би најпре пронашли мртво дрво у непосредној близини фронта, а било је идеално ако је било оштећено у удару бомбе. Детаљно би га сликали, измерили и скицирали. Од тог тренутка, сав посао се одвијао иза сцене.
Прикупљене информације би завршиле у радионици, где су уметници правили реплику дрвета у природној величини, са истим мртвим и сломљеним гранама и вешто израђивали „кору“ од набораног, обојеног гвожђа.
Најбитнији део дрвета била је његова унутрашњост.
Свака реплика била је шупља, а лажна кора обавијала је оклопну цев која је штитила војника сакривеног унутра. Војник би се узаним степеницама од канапа попео скоро до врха дрвета, где се налазило метално седиште. Делови коре били су исечени и замењени металном мрежом која је прикривала отворе кроз које су војници гледали. Због заштите, испред лица војника налазио се јак метални зид, па је морао да користи перископ или телескоп како би видео шта се дешава испред стабла. Војник би са ове осматрачнице обавештавао трупе о кретању непријатеља.
Прави изазов је наступао после конструисања дрвета. Пошто су линије фронта биле веома видљиве, лажно дрво морало је да буде постављано ноћу, под гласном артиљеријском ватром чији је задатак био да прикрије шта се дешава у шуми. Инжењери би дошли, ишчупали оригинално стабло, ископали рупу тамо где је било корење и инсталирали лажно дрво. Ујутру би стабло било на истом месту и изгледало као раније, али је сада било шупља, оклопна цев на чијем се врху налазио војник.
Једно овакво камуфлажно дрво, које је Трећа дивизија немачке војске користила у Белгији, може се видети у Аустралијском ратном меморијалном музеју у Канбери.
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
nationalgeographic.rs
