Тамјан (грчки: λιβάνι; арапски: لُبَّانٌ; хебрејски: לבונה; латински: olibanum) је ароматична смола која се добија од дрвећа из рода Boswellia.

Паљењем тамјана развија се изузетно јак и необично пријатан мирис. Користи се у религиозне сврхе, у производњи парфема, у ароматерапији, у традиционалној медицини.

Јужна је Арабија дошла у уже везе с Египтом када је он успоставио трговинске везе са Пунтом и Нубијом. Херодот говори о Сесостриду, можда Сенусрету I (1980—1935. п. н. е.) из Дванаесте династије, као освајачу народа Арабљанског залива, вероватно афричке стране Црвеног мора. Осамнаеста династија држала је флоту у Црвеном мору, али већ за време пете династије налазимо Сахура (2553—2541. п. н. е.) како води прву поморску експедицију морским путем до земље која производи тамјан, вероватно до Сомалије на афричкој обали.

Главна атракција за Египћане у јужној Арабији био је тамјан који су они високо ценили због његове употребе у храмовима и приликом мумификације (балсамовања), а њиме је тај део Арабије био нарочито богат. Када је Нубија била подјармљена и Пунт (данашња Сомалија) укључен у трговинску сферу Египатског царства, многе су експедиције биле предузете у она места како би се добила смирна, миришљаве гуме, смола и ароматично дрвеће.

Такву једну експедицију у Пунт предузела је Хатшепсут (око 1500. п. н. е.), прва славна жена у историји. Изасланици њеног наследника Тутмоса III, донели су (1479. п. н. е.) из исте земље уобичајен товар „слонове кости, ебановине, пантерског крзна и робова“. Пошто су ово били и продукти Јемена у југозападној Арабији, може се веровати да су Египћани употребљавали назив Пунт за земљу на обе стране Баб ел Мандеба. Можда је и злато дошло из Арабије. Трговина тамјаном са Јужном Арабијом ишла је кроз речно корито Вади ал Хамамат, учинивши тај централни пут најважнијом везом са јужном Арабијом.

Хадрамаут, у који је у стара времена спадало и приморје Махра и Шир, био је чувена земља тамјана. Зафар, раније град, а сада покрајина на обали, био је главни центар. Ново му је име Зуфар и он се налази на југу Омана. Овај Зафар, трговински центар земље тамјана, који је лежао на обали, не треба бркати са Зафаром у унутрашњости Јемена који је био главни град Химјара. Тамјан још увек успева у Хадрамауту и другим деловима Јужне Арабије. Као и у стара времена, Зафар је још главни центар његове трговине.

Стари Египћани нису били једини народ који је показивао трговинске интересе у Арабији. Главни ривали у трговини мирођија и минерала били су народи Вавилоније.

Тамјан је један од мириса који се спомињу у Старом завету, где се наводи да се користио у Скинији, према упутству које је Мојсије, како се наводи, добио од Господа, а користио за кад и доводио у везу са Светињом над Светињама (2 Мој. 30:34; 3 Мој. 16:12). Уз злато и смирну, један од дарова које су мудраци с Истока донели новорођеном Христу (Мат. 2:11).

Кађење тамјаном симбол је људске и молитве светитеља Богу (Откр. 5:8; Откр 8:3) која се узноси ка небу као што се диже дим од тамјана (1 Мој. 5:8; Псал. 141:2), али оно означава и само присуство Божијег духа који наслађује наше душе.

Дим је ширио чаробни мирис и мислило се да има очишћујуће дејство у време невоље (2 Мој. 42:5). Као земља у којој се производи тамјан наводи се Сава (Иса. 60:6).

Постоји посебна категоризација квалитета тамјана. Свака од ових пет врста даје другачији квалитет смоле. Такође, разлика у квалитету варира и од бербе.

Смола, односно тамјан, почиње да се ствара на дрвету тек након 10 година. Сакупљачи секирама засецају дрво два до три пута годишње. Не сме се направити више од 9 до 12 резова по дрвету и то не превише често. У супротном прети опасност да се дрво осуши и онда би сакупљачи остали без сировине и извора прихода, јер је дрвету потребно време да би се опоравило од бербе. Постоје три бербе годишње. По квалитету, последња берба увек је и најбоља, па самим тим доноси и највише прихода сакупљачима.

Добри познаваоци могу разликовати квалитет тамјана и по изгледу његовог зрна:на основу боје се уочава и његов квалитет. Бела боја гарантује већи квалитет. Са друге стране, провидни тамјан се сматра мање квалитетним. Осим тога, познаваоци процењују квалитет бербе и по мекоћи зрна: што је зрно мекше, тамјан је квалитетнији. Бели тамјан се сматра најквалитетнијом врстом ове смоле.

Земље које предњаче у производњи тамјана у свету су Судан, Арабија и Индија. Такође, најквалитетнијим се сматра тамјан који долази из Јемена и Омана.

ТАМЈАН, УГРОЖЕН ЗБОГ ВЕЛИKЕ ЕKСПЛОАТАЦИЈЕ

Широм света, скоро је немогуће замислити све велике верске празнике без употребе тамјана. Kао што смо већ поменули, Судан је један од највећих извозника ове сировине и пружа најбољи квалитет тамјана. Међутим, овој традицији прети велика опасност као и индустријама које користе благодети ове сировине.

Kако је потражња за овом смолом на светском тржишту значајно порасла, све је теже обезбедити довољну количину, а да се не поремете природни услови у којима се ова смола добија. Тамјана је све мање из разлога што дрвеће, усред пречесте „жетве“, изумире.

Поред кађења у религијске сврхе, користи се и у арома-терапијама, за производњу ароматичних уља и у сапунима. Због тога је потражња ове сировине на европском и америчком контитненту нагло скочила. Они који прате понуду и потражњу ове сировине наглашавају да ће потражња за тамјаном само расти, да је потреба тржишта незасита.

Врста bosvelia sacra, заступљена у Сомалији, која је најтраженија на тржишту, сматрала се још 1998. године угроженом.

Од тада нису објављивани нови подаци о томе у каквом је стању популација овог дрвета. У земљама Трећег света не постоје озбиљне мере владе које би контролисале очување популације овог дрвета и ограничавале сакупљање смоле на меру која не угрожава опстанак врсте. Пораст броја становништва које се бави овим послом, као и раст цене тамјана, не иду на руку еколозима који се боре за очување дрвета bosvelia sacra

Оно што је најтрагичније у целој причи јесте то што ни велика потражња тамјана, ни пораст његове цене неће помоћи сакупљачима смоле да се избаве из сиромаштва. Ово дрвеће се обично налази на јако неприступачним теренима и у пределима где су веома чести сукоби који онемогућавају било какав већи профит. Један сакупљач тамјана може да сакупи до килограм смоле за годину дана, зависно од места и временских прилика. За ту количину он ће зарадити свега три, највише шест долара! Препродавци ће зарадити већ дупло више, док ће у бочицу упаковано етерично уље на тржишту достићи цену од чак 430 долара.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име