Стотине људи годишње погине у стампеду. Шта је стампедо заправо?

Последњи у низу трагичан догађај догодио се у Сеулу када је у налету погинуло више од 150 људи. Како настаје стампедо, штага изазива и како може да се спречи?

Најмање 153 особе су погинуле, а још око стотину је повређено у стампеду великог броја људи у уској улици током прославе Ноћи вештица у главном граду Сеулу, рекли су јужнокорејски званичници. Реч је углавном о тинејџерима и младим људима од двадесетак година.

Чои Сеонг-беом, шеф ватрогасне јединице Јонгсан у Сеулу, рекао је да би број смртних случајева могао да расте и да је неутврђени број повређених у критичном стању – с најмање 50 особа које се лече од срчаног застоја.

Искусите врхунску динамику вожње уз Хyундаи и30. Елеганција и перформансе у савршеном споју.

Он је додао да су већина погинулих и повређених жене у 20-им годинама, а многи од њих су погинули у близини ноћног клуба.

Зашто је дошло до овог трагичног догађаја, и шта су узроци?

Догађај у Сеулу се може описати као гужва и налет, али не и стампедо, рекао је Кит Стил, стручњак за сигурносне масе и гостујући професор на Универзитету Суфолк у Енглеској.

„Читава гомила пада као један, а ако сте у скученом простору, људи не могу поново да устану“, појаснио је Стил.

„Потребно је 30 секунди пре него што изгубите свест, а око шест минута долази до компресивне или рестриктивне асфиксије (гушења). То је уопштено приписани узрок смрти – не згњечење, већ гушење“, додао је за Вашингтон пост.

Слом или налет се дешава када су људи збијени заједно у скученом простору и постоји покрет као што је гурање који узрокује да се гомила преврне.

У суштини, рекао је Стил, то је „домино ефекат“.

А шта је стампедо?

Стампедо имплицира да су људи имали простора за трчање, што није био случај у Сеулу, рекао је. Што је више људи у гомили, то је већа сила гомиле, појашњава.

Јавља се када већа група људи, која је уплашена или узбуђена, трчи заједно на неконтролисан начин како би побегла од нечега. Пример за ово је рецимо бежање од бикова на улицама Памплоне, у Шпанији.

„Људи не умиру зато што су се успаничили. Паниче јер умиру. Дакле, оно што се дешава је, док се тела преврћу, док људи падају једни на друге, људи се боре да устану, а онда завршавају с рукама и ногама које се ломе“, навео је Стил.

Подсећамо, стампедо се десио и на музичком фестивалу у Хјустону, фудбалском стадиону Хилсборо у Енглеској, током хаџа у Саудијској Арабији, у једном ноћном клубу у Чикагу и многим другим великим скуповима.

Сценарио је увек исти: велике гомиле јуре према излазима, на игралишта или се притискају на бину с таквим силама да људи буквално буду стиснути до смрти.

И то се поновило, током прослава Ноћи вештица у главном граду Јужне Кореје Сеулу, где је гомила гурала масу напред, а уска улица у којој су се налазили деловала је као „уско грло“ остављајући више од 150 људи мртвих и 150 повређених.

Ризик од оваквих трагичних несрећа се вратио након ковида 19, односно након укидања забрана окупљања људи на јавним местима.

Број мртвих је велик, „али није необичан за овакве ситуације“

Меди Мусад, истраживач понашања гомиле на Институту Макс Планк за људски развој у Берлину, гледао је јавно доступне видеозаписе о трагедији у Сеулу и видео је оно што се обично види у оваквим несрећама: много људи, превише људи у мало расположивог простора. То се мери густином, дакле бројем људи по квадратном метру.

У овом случају, као и у осталима које је проучавао, мисли да је било око осам до десет људи по квадратном метру.

„На том нивоу густине, није изненађење да првих неколико људи почне да пада у несвест, јер су превише стиснути и више не могу да дишу. И ако се ово настави, а то се и догодило, онда сви људи у тој зони више немају довољно кисеоника“, навео је за WП.

Број мртвих у Сеулу је „велик“, али „није необичан“ у гужви, рекао је Мусад.

„У Меки, на пример, током муслиманског ходочашћа где се редовно дешавају несреће, често имамо бројеве од неколико стотина, па чак и неколико хиљада жртава“, појашњава.

На снимцима из Сеула Мусад је видео „двосмерне токове“, али они су рецимо забрањени у Меки јер „појачавају опасност и ризик“.

За време хаџа „постоје само једносмерне улице. Пешаци који желе да иду у једном смеру користе један пут, а они који иду у другом смеру користе други пут“.

Кључно: Догађај у Сеулу није планиран

Оно што се догодило у Сеулу разликује се од гужве на музичким фестивалима или верским ходочашћима јер су људи у граду, а то није планирани догађај с улазницама које омогућавају да се гомила контролише, и да се зна колико ће људи доћи на догађај, појаснио је Мусад за Вашингтон пост.

„Не знамо у коју улицу ће људи ићи, у ком смеру ће ићи, итд“, додао је.

Мусад је рекао да више полицајаца у Сеулу не би нужно спречило ову трагедију и појаснио шта може да спречи овакве трагедије.

„Оно што би заиста помогло је да се унапред зна колико ће се људи окупити, која је њихова рута… и да се мало контролише кретање људи. Када ниво компресије постане превисок, више ништа не може да се учини. Више се ради о планирању, рекао бих.“

Мартин Амос, професор на Универзитету Нортумбрија у Енглеској који проучава гужву, рекао је да је за те велике догађаје потребно правилно планирање и људи који су обучени да управљају гомилом.

„Генерална поента је да ће овакви инциденти наставити да се догађају све док не успоставимо одговарајуће процесе управљања масом који предвиђају, откривају и спречавају опасно велику густоћу гужве“, рекао је Амос у изјави за Вашингтон пост.

Приче преживелих људи након оваквих догађаја скоро увек су исте. Задиханост, гурање, почетак „лавине људи“ које очајнички почињу да прелазе једни преко других.

„Преживели су описали да су се постепено стиснули, неспособни да се крећу, главе ‘заглављене између руку и рамена… лица која дахћу од панике“, наводи се у извештају након инцидента 1989. године на фудбалском стадиону Хилсборо у Шефилду, у Енглеској, која је довела до смрт скоро 100 навијача Ливерпула.

„Били су свесни да људи умиру и били су беспомоћни да се спасу“, пише ПБС.

Шта покреће такве догађаје?

У ноћном клубу у Чикагу 2003. године почела је нагомилана гужва након што је обезбеђење употребило сузавац да прекине тучу. Двадесет и једна особа је умрла у насталој гужви. А раније ове године је у Индонезији 131 особа убијена када је сузавац испаљен на полузакључан стадион, што је изазвало гњечење људи на излазима.

У Непалу 1988. године изненадни пљусак је натерао фудбалске навијаче да појуре према закључаним излазима са стадиона, што је довело до смрти 93 навијача.

У најновијем инциденту у Јужној Кореји, неке новинске куће објавиле су да је до гужве дошло након што је велики број људи појурио у бар након што је чуо да је тамо неидентификована позната личност.

Ипак, британски професор Стил који је сведочио као вештак у судским предметима, указао је на варијацију вековног примера некога ко виче „ватра“ у препуном биоскопу.

Он је прошле године за АП рекао да је оно што „пали фитиљ“ у Сједињеним Државама, више него у било којој другој земљи, глас некога ко виче: „Он има пиштољ!“