Не дајте светиње псима, а светиња се открива умном способношћу вере која је унутар мене и она ми осликава славу Творца, коју црта посебност сваког од нас.
Доброта и љубав су покрети душе који тада остварују личност јер је човек створен по слици и прилици Божијој.Та слика није статика него је кретање у сталном откривању себе у комуникацији и заједништву са околним светом.
У тој комуникацији са околином хоћу мојом хришћанском вером да сачувам друге од себе. Уздржавањем од лоших дела која су бесмислена, стичемо одважност која узводи нашу душу у смирење.
Смирење је брод наше вере која се пробија кроз непогоде на таласима живота. Ја постајем хришћанин када се укрцам на тај брод и запловим морем неизвесности. Имам вере јер имам храбрости да запловим тим олујним морем, а кукавица сам ако немам вере да се суочим са животним непогодама.
Човек који следи Христов пут не може бити кукавица. Следити Христов пут значи суочити се и ући у борбу са свим дволичним недаћама нашег живота. Кукавица не може бити верујући човек. Али ствар постаје језива када се саможив човек дволичношћу огрне плаштом вере.
Управо тако ја замишљам чудну и мрачну сподобу коју Христос критикује, рекавши да је њихово понашање Фарисејско.
Стеван Петковић
