У мојој природи као да постоје неки судови који баштине знања али који срушивши се, изпразнивши се као да је из њих истекао смисао а ја сам остао празан.
Пошто не могу да користим знање из тих судова, ја сам преварен и покраден. Такве судове у мојој унутрашњости затичем празне.
Прво надилажење природе Христос је учинио на свадби у Кани Галилејској. Он је по савету Богородице у шест камених судова који су однешени трпезару, претворио воду у вино.
Шест камених судова представљају моје природне силе помоћу којих ја пропознајем смисао заповести Божије.
Када сам лишен знања непознат ми је и начин на који се врлина очишћује од прљавштина. Прљвштина се ствара деловањем зла.
Логос Божији поставши човек и поново напунивши судове у људској унутрашњости који су сада испуњени вољом за смислом. Логос Божији је смисао Божији. Он је настројење моје природе окрепио својим духом као што пуноћа вина надилази воду, зато и Син Божији постаје истински човек да би ми могли постати по благодати Бог, а то значи да би ми могли постати пријатељи Христови. Они који окушавају то вино настало на свадби у Кани Галилејској имају могућност да добију знање скровитом вером да иступе из природе свог бића и узнесу се до скривених места Божанске дубине.
По речима Максима Исповедника који „добрим вином“ пропознаје деловање Логоса који је изпразнивши себе, очовечењем, учинио то вино питким.
Сила мог ума је по природи способна да прима сваколика знања о свему створеном.
Вером та сила чини промену ума напијајући се „добрим вином“ да би могла да прихвати благодат јављања Свете Тројице тако да знањем улази у пределе нестворености.
