ТАЈНА ДРУГАЧИЈОСТИ ПОЗНАЊА
Полазећи кроз лавиринте науке испуњавам моју природу знања. Међутим то знање је потпуно другачије од оног што је познање. Познањем ја стајем на пут потпуне другачијости којом долазим до истине сачињене од живота.
Начин те другачијости ми открива мој Спаситељ који каже:“Ја сам пут, истина и живот“.
Сазнање и познање тако бивају два различита стања.
Сазнање је прихватљиво јер је људско и природно, док је познање тешко прихватљиво јер захтева труд, примајући у свом животу Христов позив који је надлогичан.
Сазнање је тако истина која постоји у логици, док се познање открива у духу. Такво специфично познање присвајам уносећи у себе неку хришћанску тугу којом би било сулудо сматрати себе вишим од другога. Та тужна радост је божанско семе које покреће моју савест, која се бори да не буде извргнута руглу.
Тада том радосном тугом препознајем нападе зла читајући књигу сопствене савести. Из те књиге ја назирем славу Творца и пропадљивост мрзовољне гордости која је завидна.
