Италија је земља позната по опуштеној традицији обедовања у баровима и ресторанима, а да ли сте знали да та традиција вуче корен још из античких времена?
Припадници римске елите су често истицали како мрзе рад за плату, међу поборницима овог става се налазио и Цицерон.
Они који – чим постану телесно способни – почну да раде за плату, од стране римске елите су посматрани са једном врстом презира.
Међутим, оно чега су се Римљани високог ранга на неки начин плашили, су биле уобичајене дневне активности просечног човека. Ако оставимо по страни гладијаторске игре, које су биле посебна врста адреналинске зависности широких маса међу свим категоријама – или што би римски песник Јувенал рекао: „Хлеба и игара“ – свој презир су волели да истичу према – баровима и крчмама. Да, добро сте прочитали, барови су били јако популарни у свакодневном животу просечног Римљанина.
Остало је забележено да су многи римски императори покушали да забране оваква сумњива места, намећући порез и многобројна законска ограничења.
Владари раног Римског царства су гајили посебну мржњу према свратиштима ове врсте. Бар тако пишу и извештавају древни историчари и хроничари. Тиберије је према њиховим речима, да стане на пут мрачним крчмама, забранио продају пецива у њима. Међитим, Kлаудије који долази на власт после Тиберијевог наследника Kалигуле, како наводе иде и корак даље. Он скроз забрањује њихов рад. Веспазијан, који долази на власт као последњи владар у Години четири цара (грађански рат из 69. године, након Нероновог самоубиства, а између четири претендента на престо), је такође уводио законска правила везана за њихов рад. Међутим, оваква правила нису могла да уроде плодом јер није било начина да се исконтролишу, па данашњи научници претпостављају да је све било у домену симболике.
Са друге стране, ако погледамо период у ком су забележени ови догађаји, могуће је да су владари под притиском многобројних преврата и насилних дешавања били принуђени макар да покушају да исконтролишу места за која су сматрали да су потенцијално опасна.
За обичног становника пак, ствари су биле далеко другачије. Због ограниченог животног простора, нису имали велике кухиње и широке трпезарије, а ваљало је напунити стомак после вишесатног тешког рада. Стога су они барове и крчме посећивали из сасвим практичних и разумљивих разлога.
Градови у Римском царству су били пуни крчми и барова, где су многобројни поданици проводили своје слободно време. Доказ за то је наравно, Попеја. Ово древно место, заувек конзервирано после ерупције Везува, далеке 79. године наше ере, пружа нам доказ за брзу врсту обедовања коју су практиковали Римљани – термополиуме. Реч је грчког порекла и значи „врућа продавница“, алудирајући на могућност припреме топлог оброка.
Морамо да напоменемо како цела Помпеја још увек није истражена, али су претпоставке археолога да је преко 100 крчми овог града, опслуживало 12.000 њених становника и путника намерника.
Ископавања 2018. године, на углу Алеје балкона и Алеје Сребрног венчања (назване по спектакуларној вили која је тамо пронађена 1893. године) су на светлост дана изнедрила снек бар у комшилуку, или термополијум – популарна места за радничку класу. Иако је само делимично ископана, зачинила је додатним детаљима слику свакодневног живота.
Археолози су током многобројних сезона ископавања, нашли да се антички барови, нису много разликовали од данашњих. Постојао је мермерни шанк са отворима где су се налазиле амфоре са храном – за оне који желе да понесу храну или једу са ногу. Док је за оне који се одлуче да једу унутра постојала просторија са столицама и столовима. У појединим крчмама су пронађене чак и полице за излагање хране и пића, а имали су и пећнице за припрему топлих оброка.
Међу многобројним Помпејским крчмама и баровима откривене су и слике из свакодневног живота, као и графити.
И док је елита стрепела, шта би сиромасима могло пасти на памет док се „забављају“ по крчмама – најгоре што се тамо дешавало су експлицитне представе односа на сликама и понека ружна реч џангризаве муштерије, урезана на зидовима Помпеје – као живи доказ да се ствари нису битно промениле 2.000 година касније.
Nacionalna geografija
