Evo čuj me opet. Postavi čvrst temelj. Sagradi prekrasan zamak na nebesima. Očisti unutrašnjost zdele, kao što nas je Gospod poučio, kako bi ona i spolja bila čista. Sve što se čini zbog tela je lišće koje ukrašava samo spoljašnjeg čoveka.

I to je dobro i lepo. Ali sve što sam ti ranije pisao to očišćuje unutarnjeg čoveka. To će otvoriti oči duše. Time će se očistiti srce da bi u onaj dan videlo Gospoda. Prema tome, bez umnog delanja ni ono spoljašnje delanje neće doneti veliku korist. Ako ne vidiš suze koje teku pri svakom spominjanju Boga, boluješ od neznanja iz kojega će se roditi gordost i otvrdlost srca.

Neka, dakle, smirenoumlje bude odežda svakom tvom delanju i kao sunđer za bratstvo – sunđer koji će izbrisati svaki prekor i poniženje. Ne napajaj svoju dušu čašu i pohvalama nego prekorima i poniženjima, čak i onda kada si nedužan. Nikada ne traži da pokažeš pravdu, jer ćeš se tada naći nepravedan. Naprotiv, nauči se da odvažno podnosiš iskušenja, ma šta da Gospod dopusti. Bez mnogo pravdanja samo reci: „Blagoslovi“, pa čak i ako nisi pogrešio pokaj se kao da jesi. Učini to sa ubeđenošću u duši. Ne tek tako spoljašnje priznajući krivicu da bi te hvalili, nego unutra osudi samog sebe.

U vremenu teskobe [žalosti, nevolje] ne traži ljudsku utehu, da bi te utešio Bog.

Opraštanje onima koji su pogrešili jeste most preko kojega svi moramo preći. Ako im ne oprostiš, srušićeš most preko kojega treba da prećeš. Dobrim i bogougodnim delima budi obrazac dobra i uzor drugima, i ne želi da svakoga nadmudriš rečima.

Nemoj misliti da ćeš se uspokojiti ako, govoreći, budeš tražio pravdu. Pravda je odvažno suočavanje sa iskušenjima koja dolaze, kako bi iz njih izašao kao pobednik, bez obzira da li si kriv ili ne. Ako upitaš: „Ali zašto“, suprotstavljaš se Bogu, Koji je i poslao nevolju zbog tvoje ostrašćenosti. Bog nas kažnjava da bismo dostigli bestrašće. Ako to ne podnosiš, onda uistinu ratuješ sa Bogom.

Pišeš mi o gnevu u srcu bezumnika. Gnev je, sam po sebi ,prirodan. Kao nervi što su u telu tako je i gnev nerv duše. I treba svako da ga koristi protiv demona, jeretika i onih koi nas ometau na putu Božijem. Mažutim, ako se razgneviš na svoju jednodušnu braću ili se pak razbesniš pa uništiš delo svojih ruku, znaj da boluješ od , praznaslavlja, i da zloupotrebljavaš nerv duše. Od ove strasti izbavićeš se ljubavlju prema svima i istinskim smirenoumljem.

Kada, dakle, dođe gnev, čvrsto zatvori svoja usta i ne razgovaraj sa onim koji te proklinje, sramoti, osuđuje ili vređa bez ikakvog razloga.

Ta zmija će se tada previjati unutar tvog srca, podići će se do grla, i pošto joj ne daš da izađe, udaviće se i ugušiti. Kada se to ponovi nekoliko puta, oslabiće i sasvim iščeznuti.

Budući da je čovek stvoren kao razuman i krotak, mnogo lakše će se popraviti ljubavlju i krotošću nego gnevom i jarošću.

A i ovo sam otkrio posle mnogih i temeljnih ispitivanja, da čoveka možeš učiniti krotkim dobrotom i ljubavlju. I ako je neko dobrog nastrojenja lako ćeš ga urazumiti i učiniti anđelom Božijim.

Ovo bih želeo da kažem i tebi i svima ostalima: nikada ne pokušavajte da popravite jedan drugog gnevom, jer iskušenje nećeš ukloniti iskušenjem, nego smirenoumljem i iskrenom ljubavlju. Kada vidiš da se pojavio gnev, za trenutak odloži popravljanje. Kada pak zapaziš da je gnev prošao, a mir se vratio i da bestrasno rasuđuješ, tada govori ono što je od koristi.

Nikada nisam video da je neko bio popravljen gnevom Nego uvek ljubavlju. I tada će takav biti spreman čak i na žrtvu, I, tako i radite. Uzmi kao primer samoga sebe. Šta te čini krotkim, pogrda ili ljubav? 3ar te nisu zadivile reči onog svetitelja, zabeležene ‘u Starečniku, a koje kažu da gnevan i srdit čovek neće ući u Carstvo nebesko, čak i ako vaskrsava mrtve?

Kažeš da uvažavaš moje reči. Prema tome, ispitaj da li je istina ovo što ti pišem. I uguši strast, kada ona dođe da uguši tebe. Drži zmiju zatvorenu unutra i jednom, i drugi put, i mnogo puta, i istog trenutka ćeš naći put radosti i pobede. U tom času će dejstvovati i molitve koje tvorim zbog tebe. Kada bude pobeđena majka, oslabiće i čitavo mnoštvo kćeri, rođenih iz gneva, jer su gojazne strasti, iz kojih se rađaju sve ostale, gnev i pohota.

Prema tome, svim svojim silama guši gnev kada se pojavi i videćeš da će sledećeg puta biti znatno slabiji. Ponovo ga udari i odseci mu glavu kad god vidiš da se podiže. Ubrzo će se rascvetati plod bezmetežnosti i dugotrpeljivosti. Odatle će se pojaviti mir i bdagodat, za kojima će slediti i sva ostala dobra.

Druga majka je pohota, koja takođe može da obori konjanika (v. izl 15, 1). Kada se uzdržanje primeni na sve, kada nema suvišnog veštastza, neće biti ni preobilja krvi. Kada pak nema tog preobilja, plot ne može da obori čoveka, iako vojuje sa njim.

Zato odupiri se protivrečeći pomislima. Ne dozzoli pomislima da prodru i suprotstavi im se mopitvom. Bori se sa njima odvažno, a ne tromo, i pomisli će istog trenutka biti paralizovane. Ako budeš tako postupao, rascvetaće se cvet čistote i neporočnosti, a tvoja duša će se radovati neizrecivom radošću, budući uverena da ti je pripremljeno mesto počinka. Na taj način ćeš paralizovati zlobu ovih strasti, kao i zlobu svih njihovih kćeri.

 

Iz knjige – Izloženje monaškog opita

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime