Чедо моје, ако обратиш пажњу на све што ти пишем и ако се примораваш на то,обрешћеш велику корист. Све те ствари дешавају ти се зато, што се ниси приморавао даизговараш молитву. Зато, приморавај се да је непрестано изговараш. Нека ти се усне незауставе. На тај начин ћеш се привићи на њу, након чега ће је прихватити и ум. Не будисигуран у своје помисли да не ослабиш и оскрнавиш се.Ако се будеш молио и присиљавао на молитву, видећеш колико ћеш благодати примити. Живот човеков је чедо моје препун туге, јер је у изгнанству. Не тражи савршеноспокојство. Ако је Христос понео Крст, и ми такође морамо носити своје крстове. Акоиздржимо све жалости (сву тескобу), примићемо благодат Божију. Господ допушта дабудемо искушавани, јер тако проба нашу ревност и љубав према себи. Према томе,неопходно нам је трпљење. Без трпљења човек не може постати делатан (грч. πρακτικός),не може се научити духовном, нити пак може достићи меру врлине и савршенства.Љуби Исуса и непрестано изговарај молитву, и Он ће те просветлити на твом путу.Пази да никога не осуђујеш, јер ће због тога Бог допустити да се благодат удаљи одтебе, да паднеш и да будеш понижен, како би увидео своје грешке.Све о чему си писао је добро. Као прво, то што ти осећаш, јесте благодат Божија која,када дође, човека чини духовним. Човеку тада све изгледа добро и лепо. Он све воли изадобија умилење, сузе и горљиву душу. Међутим, када благодат одступи да би искушалачовекову душу, све постаје плотско и душа пада. У том тренутку не смеш да изгубиш усрђе него приморај себе да непрестано изговараш молитву, са силом, са принудом и савеликим болом: “Господе Исусе Христе, помилуј ме!”Опет, и много пута, изговарај то једно исто. И као да умом пред собом гледаш Христа,говори Му: “Благодарим Ти, Христе мој, за сва добра која си ми дао као и за сва зла због којих страдам. Слава теби, слава теби, Боже мој!”

Ако будеш трпељив, поново ће доћиблагодат и радост. Међутим, доћи ће и искушења, и тескоба (жалост), и пометња и узнемиреност, а онда опет борба, победа и благодарење. Тако ће бити све, док се мало-помало не очистиш од страсти и не постанеш духован (πνευματικός). Временом ћешдоспети и до бестрашћа (απάθεια).Али мораш да се бориш. Не очекуј да добре ствари дођу саме по себи. Није лакопостати монах. Монах мора да подноси увреде, подсмехе и искушења. Мора да падне, да устане, да постане човек. Не на мамином крилу. Је ли уопште могуће, и да ли се икадачуло да је неко постао монах уз мамине скуте која, чим он каже: Јао! каже: “Једи, иначећеш се разболети. ”Подвиг (ή άσκησις), чедо моје, захтева лишавање. Врлине се не задобијају у луксузу илагодним животом. Треба борбе и великог труда. Да дању и ноћу призиваш Христа. Датрпиш у свим искушењима и жалостима. Да се угуше гнев и похота. Доста ћеш се изморити док не схватиш да је молитва без пажње и будности, губљењевремена, труд без плате. Неопходно је да уз сва чула и изнутра и споља поставиш будногчувара – пажњу. Када нема пажње и ум и душевне силе расипају се на узалудне и обичнествари, као бескорисна вода која се разлива по улицама. Нико никада није нашао молитву без пажње и трезвења. Нико се никада није удостојио да се узнесе до горњег (вишњег, небеског) ако најпре није презрео доње (земно).

Ти се често молиш, али твој умлута тамо и овамо, где се њему допада и где је навикао да иде. Зато је потребан великинапор да би се он отуда вратио и обратио пажњу на речи молитве.Непријатељ се често лукаво прикрада твојим помислима и речима, твом слуху ипогледу, а да ти тога ниси ни свестан. Касније, када то схватиш, мораш да водиш великуборбу да би се очистио. Али, не повлачи се из битке са злим духовима. БлагодаћуБожијом, из ње ћеш изаћи као победник и радоваћеш се исто онолико, колико си претога патио. Додаћу још и следеће. Као прво, буди опрезан – а реци то и осталима – да не хвалишсабраћу у њиховом присуству. Похвала шкоди и савршенима, а камоли вама који сте јошслаби. Једном је неком Светом монаху дошао посетилац. Он му је три пута рекао да изврсноплете своје рукоделање. Када је трећи пут рекао, Светитељ је на то одговорио: “Човече, одтренутка када си ти дошао овамо, отерао си Бога од мене.”Увиђаш ли колико су светитељи били строги? Због тога је у свему неопходна великапажња. Једино прекори и увреде доносе човеку духовну корист, јер се из њих рађасмирење. Човек добија венце и трпљењем поражава саможивост и сујету (тачније:празнославље, κενοδοξία).Према томе, када те вређају и кажу: “Ти си надмени саможивац, ти си нетрпељивилицемер” и слично знај да је то време трпљења. Ако одговориш, губиш.И зато увек имај страха Божијега. Имај љубави за свакога и пази да некога нечим неражалостиш или да га не повредиш, јер ће ти у време молитве бол твога брата битипрепрека.Свима буди добар пример у речима и делима, и благодат Божија ће ти увек помагати,и увек те покривати.

И пази, чедо моје, и не заборављај читавог живота, да монах мирјанима мора да буде пример а не саблазан, као што су и њему самом пример ангели. И зато мора да буде веома опрезан, да га сатана не превари. Ако је неопходно да монах изађе у свет, нека иде. Али мора да буде сав око, сав светлост. Да добро гледа, да не би нашкодио себи покушавајући да помогне другима. Веома је опасно да у свет излазе млади монаси и монахиње, који су још у цвету младости. Они у том случају корачају посред замки. За оне који су већ у зрелим годинама и који су исушени подвигом, и није тако опасно. Уколико поседују дугогодишњи опит и знање (πείρα καί γνωσις), они неће толико нашкодити себи колико ће користити другим људима. Уопштено говорећи, монах не добија никакву корист од света, осим похвала и славе које ће испразнити све што је сакупио остављајући га нагим. И тешко њему, ако нема благодати Божије да га покрије, сагласно потреби и циљу ради којих је и изашао.

Не заодевај се само лишћем… Љубљено моје, у Господу чедо, изданче Духа Светога, радујем се ако се ти радујеш.Начала, и Власти се радују, херувими и серафими, и војске ангелске, и хорови апостола ипророка, мученика и праведника радују се, и Пречиста Мајка наша, Царица иГосподарица свих нас. Данас си развеселио моју душу оним што си ми рекао мастилом ипапиром. Бићу веома радостан и много ћу се развеселити ако до краја верно испуниш оно, о чему си писао. Непријатељ почиње да ратује након три или четири године, јер тада благодат одступа и свећа се гаси да би човек био искушан. Ствари које ти се сада чине прекраснима и које то уистину и јесу, тада ће ти изгледати безоблично, мрачно и тамно.То, што се сада са тобом дешава, нипошто не сматрај за права искушења. Тебе чува неко други. Него будући да ти, љубљено моје чедо, тражиш од мене савет, саслушај ме: Не заодевај се само лишћем, него пусти дубоко корене да досегнеш до извора, као што чинеи платани. И тако ћеш стално црпети воду и непрестано узрастати. Када наиђе суша,неће ти нашкодити, јер ћеш имати свој сопствени извор. Када утихне бакља којом сада пламтиш ти ћеш, захваљујући својим делима, већ имати запаљену другу бакљу и никада нећеш патити због таме. Начин на који ћеш то постићи је следећи: Прво, савршено и беспоговорно послушање свима. Из њега се рађа смирење.

Поуздан знак смирења су обилне сузе, које три-четири године теку у потоцима. Из њих се рађа непрестана молитва која се назива умна молитва. Чим кажеш: “Најслађи мој Исусе”, сузе потеку. Чим изговориш: “Пречиста моја Богородице”, не можеш да се суздржиш.Отуда се у целом телу рађа спокојство (ή γαλήνη) и савршен мир (ή τελεία ειρήνη). Једном је неки брат желео да се суздржи (тј. да заустави сузе), јер је неко закуцао наврата његове келије. Он, међутим, није био у стању то да учини док се сузе нисузауставиле саме од себе, таква је њихова моћ.Ако, дакле, задобијеш ове сузе, нећеш бити у опасности од оштећења, јер ћеш постатичовек друге природе (άλλης φύσεως άνθρωπος). Το не значи да ће се изменити твојаприрода, него да ће дејство (ένεργεία) благодати Божије изменити њена својства (τάιδιώματα).Такозвани “типик” мора у себи садржати суштину, као што лишће на стаблу прекрива плодове.

Појање нека буде смирено. Ум нека трага за значењем тропара. Разум нека се наслађује оним, што је ум (νους) појмио и нека се узнесе у његово созерцање. Читање такође треба да прати велика пажња, да би од свега тога душа напредовала и расла. На тај начин слаби и умире “стари човек”, док се “нови човек” обнавља и преобилује љубављу Христовом. Човека тада ни најмање не задовољавају овоземаљске ствари и он непрестано жуди за небеским. Тело, такође, треба да се бори свим својим силама и да стално буде потчињено духу. Нипошто га немој жалити. Не прекидај молитву ни када једеш ни када радиш. У свим твојим молитвама, ум треба да прати и да разуме оно што говориш и за шта се молиш. Ако ти сам не разумеш оно, за шта се молиш, како се онда споразумети с Богом да би ти Он подарио оно, за шта га молиш? Ако учиниш овако како сам ти рекао, добро ће ти бити. Спашћеш се занавек, а мене ћеш обрадовати. Али ако због немара не послушаш, бићеш узрок жалости многима.

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име