Његова смрт је обавијена велом тајне, док је у српској историји остао упамћен као човек који је кнез Михаилу 1867. године – уступио све градове у којима се налази турска посада.
Абдул Азиз је рођен 9. фебруара 1830. године, као син султана Махмуда II и султаније Пертевнијал. Kада је имао само 10 година – уместо његовог оца, на престо долази његов старији брат Абдулмеџид. Проћиће две деценије пре него што ће он заузети његово место.
Kада је 1861. године дошао на власт, његова земља била је у миру. Разлог за то био је Париски мир из 1856. године којим је дошло до привременог примирја у Европи. С друге стране, и он сам је био пацифиста, стога за време његове владавине није дошло до било каквог губитка територије.
Црна Гора и Србија
Можда звучи као да за њега нису постојали проблеми, међутим, то је било далеко од истине. Један од њих је била Црна Гора, мала али кршевита земља, специфичне географије, због чега ју је било тешко контролисати. Након убиства кнеза Данила, 1860. године, на престолу га наслеђује рођак Никола.
Због подршке коју је давао противницима порте у БиХ султан је у Црну Гору послао Вогар Омер-пашу са војском. Омер-паша је веома брзо успео да присили Николу да потпише предају 1862. године, али му је омогућено да остане владар.
Србија је у то време била кнежевина, у којој је након Париског мира – Османско царство полагало право на шест градова, укључујући и данашњи главни град. Извори наводе да је српско становништво у том периоду трпело страшан зулум од стране турских војника, а све је кулминирало убиством дечака на Чукур чесми.
Дешавања која су уследила, једва су стављена под контролу и то захваљујући страним конзулима. Убрзо, 6. септембра 1862. године султан је издао и ферман према ком Турци сада полажу право на четири уместо на шест градова. Поред тога, они нису смели ни да се мешају у унутрашњу политику Србије.
Паралелно са овим побунама, слично се дешава и на Kриту, што је додатно појачало притиске страних држава на Турке, на које је вештом дипломатијом утицај вршио кнез Михаило Обреновић. Стога, султан, 1867. године издаје нови ферман којим уступа Србији све преостале градове у којима се налазила турска војска.
Право наслеђивања ће остати – непромењено
Још од 1281. године у Османлијском царству је спровеђено стриктно правило наслеђивања власти. Султан Азиз је то желео да промени и свој престо остави сину Јусуф Изетин ефендији. Kада су то чуле стране силе и царска породица, одмах су покренуте акције против њега. Пре свега Велика Британија и Русија, којима је ишло на руку да на престо дође либералнији принц Мурат.
С друге стране, 1876. године, у Долмабахче палату упадају Сулејман-паша и Ахмед-паша. Стражари им брзо предају оружје, а султан остаје заробљен унутар зидова палате. У року од неколико дана на престо је постављен принц Мурат В, а издата је и фетва за свргнутог султана која је наредила његово стрељање.
Kада је зачуо артиљерију, султан Абдул Азиз се доборовољно предао и са породицом прешао у Топкапи палату. Тамо је био смештен у соби окруженој стражарима и са само једним личним предметом – Kураном. Под изговором да следи учења из Свете књиге, затражио је да му се донесу маказе да среди браду. Званична прича каже да је бивши султан њима извршио самоубиство пререзавши вене.
Ипак, многи нису веровали у те приче, па су тврдили да су султана убили Мидхат-паша и Хусејин-паша који су после неколико година такође убијени.
Nacionalna geografija
