Ако се икада поново родим Мајко
Бићу песма са твојих усана,
Анђеоска молитва сакривеног монаха
Пред ризницом благородног живота.
Ако се поново родим бићу плаветна птица
У оку жутог сунцокрета, родна зелена равница;
Хлеб од седам кора у рукама вредног ратара
Што је сваку бразду својим знојем засадио,
Па нека живот крене поново испочетка.
Само се присећам свога детињства
У мору неискрених лажи бисера-
Свако сам зрно песка бирао сам,
И правио мозаик од најлепших цветовова;
Да бих теби незнана био од срца драг.
И када те живот одједном ногом згази
Идеш даље, и ако ниси многима драг;
Опао лист са сухе гране узвишеног стабла
Мора да падне сам и опстане у новом корену.
Једне бескрајне звездане песничке ноћи
Када су звезде погасиле стазе и фењере,
А враголаста деца постала “Велики Људи“.
У песми званој идемо кроз суров Живот !
