Кажем Велика је

Атоска гора-

у љубави нашој;

свемогућа душа,

где Богородица Тројеручица,

у мислима навире нашим,

осам векова нас спаја,

жива вода православља.

Гле, стуб по средини

и борова Светлоси раст,

не гори више жбун ни храст,

не тражи пустињом-

Мојсије свету воду,

српска је црква добила;

Љубав и Божију спас.

Лутање оде на Север

сунце најјаче сија-

где се мора топе и леде,

преко царства Небеска;

до коначне Слободе.

Има нас чудни Свете,

велика јављања тек следе!

 

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име