Кажем Велика је
Атоска гора-
у љубави нашој;
свемогућа душа,
где Богородица Тројеручица,
у мислима навире нашим,
осам векова нас спаја,
жива вода православља.
Гле, стуб по средини
и борова Светлоси раст,
не гори више жбун ни храст,
не тражи пустињом-
Мојсије свету воду,
српска је црква добила;
Љубав и Божију спас.
Лутање оде на Север
сунце најјаче сија-
где се мора топе и леде,
преко царства Небеска;
до коначне Слободе.
Има нас чудни Свете,
велика јављања тек следе!
