Био једном сплавар који је превозио људе сплавом преко реке. Једном тако наиђе и учитељ, неки чангризав човек. Kад су прелазили преко широке реке и тек што су се отиснули од обале, а учен човек га упита:
– Бејаше ли тако, да је било, да си доживео невреме за време вожње сплавом?
– Не разумем ти ја тако замршена питања, рече сплавар.
– Зар ниси никада учио језика у школи?
– Нисам, одговори сплавар.
– Тада си пола свога живота потрошио узалуд. На то је сплавар ћутао. Али не прође дуго, наиђе страшно невреме. Ударише громови и киша к’о из кабла, а сплав мали попут орахове љуске. И сплавар се нагну супутнику па га упита:
– Јеси ли икад учио пливати?
– Не, рече учен човек.
– Е, учитељу онда си потрошио читав свој живот узалуд, јер ми управо тонемо.
