Тринаестог дана јуна 323. п.н.е. (неки извори указују на 10. или 11. јун), Александар Велики, најпознатији освајач у историји, умро је у 33. години живота. Живот македонског монарха био је низ битака и достигнућа попут освајања Персијског царства. Али његово наслеђе га није наџивело.

„Тражи, сине мој, царство довољно велико за твоје амбиције. Македонија је премала за тебе.“ Овим речима македонски краљ Филип ИИ обратио се свом сину Александру када је овај имао само 17 година. Све до дана његове смрти, 13. јуна (неки извори кажу 10. или 11. јун) 323. године пре нове ере, наслеђе Александра Великог, суверена који је освојио Персију и проширио своје царство у Индију, надахњивало је војсковође и освајаче, попут Јулија Цезара или Наполеона.

Син Филипа ИИ Македонског и принцезе Олимпије, члан епирске краљевске породице, Александар ИИИ Македонски, познатији као Александар Велики, рођен је у августу 356. пне. Изабран од оца као будући наследник, тако је и образован а његов интелектуални развој поверен је Аристотелу. Филозоф је у младићу пробудио велико дивљење према грчкој култури и древним еповима, посебно Хомеровој Илијади, која је постала његова омиљена књига.

Током првих година своје владавине, Александар је повећао притисак на грчке градове-државе под Македонијом, које су се, користећи се Филиповом смрћу, побуниле. Kада је успоставио контролу наставио је политику ширења коју је његов отац већ започео, те је 334. године пре нове ере покренуо своју војску од само 40.000 људи против моћног Персијског царства. Упркос бројчаној супериорности војске краља Дарија ИИИ, Александар га је победио у биткама код Граника и Иса (333. пне), Гаугамеле (331. пне) и битке код Персијских врата (330. пне).

Kрајем 334. године пре нове ере, Александар је одлучио да зиму проведе у Гордијуму (Гордиону), древној престоници Фригије. Ту се, према легенди, налазила чувена краљевска воловска запрега, обезбеђена компликованим чвором (Kраљ Мида је посветио запрегу боговима). Према гордијском пророчишту „ко развеже чвор освојиће Азију“. Неки извори наводе да је Александар стрпљиво развезао чвор, други да га је пресекао мачем. Исте ноћи десила се велика олуја, која је, протумачена као Зевсово одобрење за даља освајања.

На путу кроз Египат Александар је дочекан као херој након победа над Персијанцима. Током боравка у земљи Нила, започео је изградњу неколико храмова и показивао поштовање локалним боговима. У Мемфису, народ, који га је сматрао ослободиоцем, македонског монарха прогласио је фараоном Египта.

Александар је кренуо у освајање Индије и иако је преузео западни део потконтинента, морао је да одустане од даљег кретања на исток због побуне својих трупа, исцрпљених дугим ратовањем.

Након похода у Индији, Александар је био потпуно свестан степена софистицираности коју је постигло Перзијско царство. Фасциниран тиме, освајач је чак прихватио обичаје и облачење Персијанаца што његови официри нису прихватали.

Године 324. п.н.е. Александар је отпустио десет хиљада ветерана у Опису. Намеравао је да организује експедицију која би опловила Арабијско полуострво. Међутим, у јесен те године Александар је изгубио је пријатеља Хефестиона (наводно га је сам Александар убио након једне свађе). Да би умањио бол и грижу савести предузео је поход против Kосејаца који су живели између Медије и Сусијане. То је било Александрово последње ратовање.

У Вавилон се вратио у пролеће 323. године и убрзо се разболео. Врелог јунског дана, Александар Велики умро је у својој вавилонској палати. И данас се још води расправа о узроцима његове смрти. Има оних који указују на грозницу и има оних који кажу да је био отрован. Било како било, његова прерана смрт у 33. години онемогућила је опстанак огромног царства.

Узастопне борбе, у којима су убијене његове жене и деца, разбиле су његову заоставштину, која је била расподељена међу његовим генералима.

 

Национална географија

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име