Смирење је духовно савршенство човека. Савршен човек је смирен човек. Само смирени човек може истински волети другог човека и Бога.
Но, да би човек достигао савршенство христоликог смирења, он мора да прође многе степене духовног узрастања. Оци цркве на основу свог личног подвижничког искуства, свог учешћа у саборном црквеном искуству лечења људске душе, описују лествицу духовног узрастања, која води ка савршеном смирењу.
Савршено смирење не значи понижење. Не, смирење представља испуњење смисла нашег постојања. Када човек стекне смирење, он тада мисли, говори и дела благородно, без страха, без комплекса, без подозривости, без користољубивости, без лукавости.
У смиреном човеку нема ничега што има икакве везе са било каквим недостатком, нити са било чим сувишним. У смиреном човеку и ум и воља и душа и тело његово дејствују у чудесној хармонији и уравнотежености.
Зато, истинско смирење нема везе ни са каквим душевним незадовољствима, нити пак с никаквим комплексом ниже вредности, самопонижавања. Смирен човек је, напротив, душевно исцрпљен и здрав човек који је у истинском јединству са Богом и ближњима. Смирен човек није мазохиста, није човек који воли да га други понижавају или да се самопонижава, већ човек који се по нарави уподобио Христу Који је рекао: Угледајте се на Мене, јер сам кротак и смирен срцем, и наћи ћете мир у душама својим“ (Мт. 11, 29)
Из књиге – Духовни живот у свету без Христа
