Kao što je za despota Stefana u Manasiji napredovala Resavska škola, tako je za Brankovića Smederevo bilo središte ondašnje književne delatnosti srpske. Despot Đurađ je bio veliki knjigoljubac, sem toga što je bio vrlo pobožan.

Zna se, na primer, da je Konstantin Filosof svoju biografiju o Stefanu napisao po želji despota Đurađa i na zapovest patrijarha Nikodima (1431) i kako je, izvesno, Đurađ želeo da razne knjige koje je čitao na grčkom vidi prevedene na naš jezik. Po njegovoj naredbi prepisane su u Hilandaru, 1434, Rajske lestvice od Jovana Lestvičnika.

Slični poslovi vrše se zatim u Smederevu. Stefan Ratković, domestik, prevodi u dva primerka – jedan za despota Grgura, drugi za brata mu Lazara Šestodnevnik Jovana Zlatousta između 1457. i 1458. godine.

Od domaćih dela poznata su nam samo tri, i ona su postala povodom događaja koji su se desili u Smederevu. Tako je, najpre, sastavljena Služba Sv. Luki, verovatno odmah po prenosu svečevih moštiju. Ona nije sačuvana. Postoji zapis da ju je, 1641, prepisao za manastir Ravanicu pećki patrijarh Pajsije.

Treći prenos (moštiju) apostola i evangelista Luke iz Rogosa u Bogom čuvani grad Smederevo je sastavni deo većeg rukopisa nekog “blaženog Teodorita“, verovatno kaluđera pri smederevskoj mitropoliji. Spis je na svu priliku iz 1453. Izvorno po predmetu, samostalno po obradi, to delo je značajno još i zbog toga što je pisano čistim narodnim jezikom tadašnjim.

Najzad, amo spada i čuvena Pohvala Đurđu Brankoviću, od nepoznatog pisca, vrlo dirljiva i puna podataka o savremenim događajima.

 

 

Tekst preuzet iz Spomenice petstogodišnjice smederevskoga grada despota Đurđa Brankovića

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime